U Kulturnom centru Svilajnac, 8. septembra 2026. godine, u organizaciji Resavske biblioteke Svilajnac, održana je promocija novog romana „Ptica koja pamti nebo“, autorke Slavice Mastikose.
Učesnice promocije bile su Vesna Miladinović, direktorka Resavske biblioteke i moderatorka programa, Slavica Rakić, pedagoškinja, koja je o romanu govorila iz ugla čitateljke, i Slavica Mastikosa, autorka romana.
U punoj sali Kulturnog centra ljubitelji pisane reči imali su priliku da upoznaju autorku, čuju njene misli i osete deo bogatog književnog sveta koji godinama gradi svojim stvaralaštvom.
Kroz prijatan, spontan i nadasve topao razgovor sa Vesnom Miladinović, koja je vodila program, Slavica Mastikosa govorila je o svom novom romanu, ali i o temama koje njeno pisanje čine bliskim čitaocu – o životu, čoveku, duši i neprestanoj potrazi za mirom i smislom.
Razgovor je dotakao i temu godina, životnog iskustva i privilegije trajanja. Autorka je govorila o zrelom životnom dobu kao o svom „miholjskom letu života“, vremenu ispunjenom iskustvom, zrelošću i sočnim plodovima koje su godine donele.
Govoreći o tome, istakla je i koliko joj znači mogućnost da svoje životno iskustvo podeli sa mnogo mlađom čitalačkom publikom. Sedeći nasuprot mladim ljudima koji pažljivo slušaju, upijaju svaku reč, postavljaju pitanja i aktivno učestvuju u razgovoru, prepoznala je u tom susretu jednu od najlepših privilegija koje književnost može da pruži – da različite generacije razgovaraju jezikom misli, osećanja i iskustva i da se godine ne pretvore u distancu, već u most koji ih povezuje.
Iz ugla čitateljke o romanu je potom govorila Slavica Rakić, podelivši sa publikom svoje lične utiske i doživljaj pročitanog. Tako je knjiga, između reči autorke i utisaka čitateljke, dobila još jedan život – onaj koji nastaje tek kada priča napusti stranice i useli se u srce čitaoca.
Govorilo se o ljubavi, bolu, oprostu, prihvatanju sebe i drugih, o životnim lomovima i novim počecima… O temama koje nisu samo književne, već su životom proverene istine. Publika je na svaku od tih tema uzvraćala emocijom. Postavljala je pitanja, delila lična iskustva i otvarala sopstvene priče. Posebno je bilo dirljivo čuti pitanja o tome kako se dostiže unutrašnji mir – onaj mir koji su prisutni prepoznali ne samo u rečima autorke već i u njenoj ličnosti.
Upravo je ta iskrenost stvorila posebnu atmosferu. Nije to bila samo promocija knjige. Bilo je to veče susreta ljudi, misli i emocija. Veče u kojem se govorilo tiho, ali duboko, i u kojem su reči prelazile granicu između pisca i čitaoca.
Kulturnim centrom Svilajnac te večeri nije odjekivao samo razgovor o knjizi. Ispunila ga je toplina jednog istinskog književnog susreta.
A druženje nije završeno ni kada je zvanični deo promocije priveden kraju. Publika je još dugo ostajala u razgovoru sa autorkom, želeći da produži trenutak zajedništva, da postavi još poneko pitanje i još malo upija reči, misli i mudrost koja je te večeri nesebično deljena.
Foto: Radmila Panzalović
