„Okrugla kuća“ Luiz Erdrik: Priča o pravdi, odrastanju i preživljavanju
Prvog petka u septembru održali smo 138. tribinu Laguninog književnog kluba na kojoj smo pričali o romanu „Okrugla kuća“ jedne od najvažnijih savremenih američkih književnica Luiz Erdrik. O knjizi je govorila profesorka književnosti i književna kritičarka Isidora Đolović.
„Okrugla kuća“ prati trinaestogodišnjeg Džoa Koutsa, pripadnika indijanskog naroda Ojibve, koji 1988. godine živi sa roditeljima u rezervatu svog plemena u Severnoj Dakoti. Njegov bezbrižni život naglo se menja kada njegova majka Džeraldin doživi brutalan napad. Dok se ona povlači u sebe, njen muž Bazil, plemenski sudija, pokušava da pronađe način da počinilac bude priveden pravdi.
Suočen sa nemoći odraslih i komplikovanim pravnim sistemom, Džo počinje sam da istražuje šta se dogodilo. Uz pomoć svojih prijatelja, postepeno otkriva tajne koje povezuju zločin sa svetim mestom Ojibve zajednice – Okruglom kućom.
Isidora Đolović je najpre istakla da je prevod Aleksandre Izgarjan izuzetan, kao i pogovor na kraju knjige: „Ova knjiga zahteva određeno predznanje koje većina čitalaca ne poseduje. Stoga su uputstva u fusnotama bila izuzetno dragocena i dala su nam putokaz kako da čitamo i razumemo knjigu.“
Isidora se književnošću bavi sa teorijske strane i voli „staru školu“ pisanja: „’Okrugla kuća’ je roman koji je istovremeno kompleksan, uči nas nečemu i donosi uživanje u čitanju. Izvanredno je napisan, jasno je obavljeno mnogo istraživanja, mnogo rada da se sve pripremi. Roman angažuje čitaoca sa više strana i sa estetske ali i sa intelektualne. Treba istaći i to da je ovo prvo delo Luiz Erdrik, značajne savremene američke autorke, prevedeno na srpski jezik, kao i to da je ona dobitnica Pulicerove nagrade.“
Kako je istakla Isidora Đolović „Okrugla kuća“ je „kombinacija detektivske, sudske, istorijske i razvojne (coming of age) priče o jednoj traumom potresenoj porodici sa kojom se herojski izborila. Ovo je i priča o sudskom procesu, ali i krizi pravosuđa, te istorijska priča o nasleđu kolonijalizma, o rasizmu, o odrastanju; o prijateljstvu i pripadanju zajednici; o odnosu kategorija dobra i zla.“
Govoreći o književnom postupku autorke, Đolović je rekla: „Elementi romana o odrastanju vidljivi su kroz pripovedni postupak koji Luiz Erdrik primenjuje a koji se možda prvi put javlja kod Dikensa u ’Velikim očekivanjima’, a to je razdvajanje pripovednog i doživljenog ja. Imamo pripovedača koji priča i pripovedača koji doživljava. On se seća, govori iz perspektive odraslog čoveka ali kada prenosi priču on se vraća u stanje svesti trinaestogodišnjeg dečaka. I time postiže veću upečatljivost i jači emocionalni efekat ukidajući distancu koju su doneli iskustvo i sazrevanje.“
Kako je u pogovoru knjige istakla prevoditeljka prof. dr Aleksandra Izgarjan, „tema romana ʼOkrugla kućaʼ nije samo duga istorija nepravdi i njihovih posledica već se Erdrik u ovom, kao i u drugim svojim romanima, fokusira na činjenicu da porodice preživljavaju uprkos nasilju“. Izgarjan smatra da je humor jedan od najvažnijih odbrambenih mehanizama koji pomaže likovima u romanu da prevaziđu svoje traume: „Spajanje različitih oblika humora, kao što su parodija i satira, i njihovo kombinovanje sa žanrom naučne fantastike omogućavaju Erdrik da se uspešno suprotstavi ustaljenim negativnim stereotipima o Indijancima i da podrži dominantan, kolonizatorski narativ. Sva dela iz domena naučne fantastike koja se spominju u romanu (ʼZvezdane stazeʼ, ʼRatovi zvezdaʼ, ʼKonan varvarinʼ, ʼCrvena Sonjaʼ) sadrže teme marginalizacije manjina i kolonizacije različitih teritorija (metafora vanzemaljca iz Osmog putnika, pobuna ’varvara’, sukob kultura i različitih civilizacija).“
Naredna tribina Laguninog književnog kluba biće održana prvog petka u novembru a za temu će imati roman nemačkog autora Takisa Virgera „Za Polinu“. Ova knjiga je na popustu 30% do 6. novembra 2026. u svim Laguninim klubovima čitalaca, Delfi knjižarama i na sajtu laguna.rs.
