Nekako mi je dosadio Basarin cinizam generalno, ali kad knjigu toliko napadnu samo na osnovi jedne rečenice koju je neko proturio na društvene mreže, ne mogu a da je ne pročitam... Jeste, dakle, Basara "oplevio" i Desanku i Andrića, nije mu ni prvi put, ali samo njemu na kraju može pasti na um Miro Glavurtić koji proganja Andrića i kao kakav vudu vrač ga lomi i sažeže... I samo basari može pasti na um da jedan skandal o kome verovatno nove generacije ništa ne znaju (uz malo izmene imena aktera te priče) prepriča tako da to bude ne samo satira nego i pravo satiranje jednog uvaženog člana Akademije... Ova knjiga je zaista na momente genijalna, a opet, tu i tamo, imam utisak da bi bila bolja da se Basara malo ugledao na Andrića pa neke delove prosto skratio... Preporuka za sve koji imaju stomak za Basarine bravure i pomalo zlobe koja provejava kroz satirične i zaista povremeno urnebesne slike jednog vremena...

Čitalac Svetislava Basaru može da voli, ili da ne voli, ali prema njegovom pisanju ne može biti ravnodušan. Lično, roman mi se dopao. Jeste da u romanu leksika nije uvek strogo kontrolisana, ali to pripisujem karakteru pisca, njegovom stilu izražavanja. Metak kontraedorfina će lutati ovim prostorom sve dotle dok postoji hormon koji ga je proizveo.