Potresna priča o sudbini žena u islamskom svetu. Priča o devojci Zuhri koja je tek posle dvadeset godina laži i pretvaranja mogla da bude ono što zaista jeste. Ostavila je prošlost za sobom i pokušala da bude srećna. Radovala se osećaju slobode, pravu da veruje ili da ne veruje, želela da misli svojom glavom. Sretala je razne ljude, neznanac ju je silovao, a na kraju se smestila u porodicu za koju je osetila da joj je sudbinski predodređena. Tu porodicu su činili sestra i slepi brat a njeno prisustvo je donelo više života, osećanja i topline u tu kuću. Zbližila se sa bratom, razumeli su se i mogli da razgovaraju o svemu. Desila joj se kratka ali intenzivna sreća, brutalno prekinuta...Pisac jako dobro razume žene, žensku dušu, koliko okrutno žena može da povredi drugu ženu, sve odiše lepotom reči i čistom lirikom, verno su nam dočarani verski običaji i mistika patrijarhalnog islamskog društva... Sve pohvale prevoditeljki, bez njenog umeća bi naše uživanje u čitanju bilo mnogo manje.