Knjigu sam kupila na preporuku devojke iz Kluba čitalaca. Njen komentar da nema težih tema koje se lakše čitaju mi je bio u mislima dok sam letela preko stranica. Bolna slika Indije i njenih najnižih slojeva u društvu nije nimalo ulepšana. Kastinski odnosi su strogo uređeni, kao i pravila ponašanja njihovih pripadnika. Promene su skoro nemoguće, a kazna za one koji se drznu i 'polete' brze i svirepe. U suštini knjiga je priča o borbi za preživljavanjem, boljim životom i begu iz društvenih okova. Jednom rečju, o borbi sa vetrenjačama. Om i Išvar pokušavaju da pobegnu iz kalupa nametnutog njihovom kastom, dok Dina i Manek pokušavaju da se otrgnu od svojih porodica i samostalno žive svoje ideale. Spletom oklnosti njih četvoro počinju da dele stan i da žive zajednički život. No, kao što će i sami uvideti, slaba je snaga optimizma i nade u svetu ogrezlom u nasilje, bezvlašće i korupciju. Obogaljeni fizički i psihički na kraju padaju čak i niže nego što su ikada bili u životu. Poniženi, osakaćeni i zarobljeni u neprekidnom krugu nesreća, jedino što ih nikada ne ostavlja je želja za životom i preživljavanjem. Roman je za svaku preporuku. Podseća nas na to koliko surov može biti život, ali i kako nikada ne treba gubiti nadu, niti prestati sa borbom.

Ovo je priča o četiri osobe čiji se životi prepliću 70-tih godina usred vandrednog stanja u Indiji. Mistri piše o životu svakog lika od rođenja. Kako priča odmiče postajete svesni ponavljanja obrasca "idiličnog" života praćen nasiljem i tragedijom. Likovi su naučeni da se nose sa nesigurnom prirodom njihovih života. Mistri oslikava sumornu sliku gde siromašan narod nema nikakvu kontrolu nad svojim životima. Među ova četiri lika uprkos klasnim razlikama (Dina i Manek su iz srednje klase a Om i Išvar iz najniže klase), postoji razumevanje, humanost, ljubaznost. Jako su sposobni da se prilagode datoj situacij, bez obzira na to koliko je sumorna. Skoro da možete osetiti finu ravnotežu između nade i očaja. Mistri je odličan pisac. On piše takvom preciznošću da su njegovi opisi ljudi, mesta, događaja tako upečatljivi i ostaju dugo sa Vama i nakon što pročitate poslednju stranicu. Toplo preporučujem ovaj roman. Saznaćete i nešto o novijoj istoriji Indije.

Koliko coveku treba da bude srecan? I sta ga cini srecnim... Sjajna knjiga!! Toplo preporucujem, sadrzi sve elemente vrhunskog knjizevnog dela.. Obavezno pripremite papir i olovku, fenomenalnih opisa i mudrosti je na pretek, valja ih zapisati.

Svaka dobra priča mora da navede čitaoca da brine, misli i sanja o junacima. Ovaj roman čini upravo to. Neka nevidljiva sila vuče vas da okrećete stranice i razmišljate o likovima, o tome šta je bilo i šta je moglo biti. Ipak junaci ove knjige nemaju super moći. Oni su obični ljudi, u dalekoj zemlji u jednom nepoznatom gradu....Udovica Dina primorana je da deli stan sa sinom svoje prijateljice,studentom Manekom i dvojicom krojača Omprakašom i Išvarom.Njihovi životi se prepliću i iz početnog nepoverenja niče prijateljstvo i ljubav. Ova veličanstvena saga o snazi ličnosti, ljudima koji uprkos udarcima sudbine nastavljaju da koračaju kroz život, prikazuje surovu realnost jednog društva, ističući da je život borba i da među ljudima ima više sličnosti nego razlika.Mistri je naslikao portret života protkan okrutnošću,patnjom, kratkim periodima sreće ali i verom u čoveka i nadom. Nezaboravno delo koje zaslužuje najvišu ocenu.

Nikada nisam naišao na stranice koje su me odvele tako daleko i prenele me iz svog načina života i svog načina razmišljanja kao što je to učinila knjiga Rohintona Mistrija. Uprkos svoj svojoj tuzi, ovi likovi su bili dovoljno srećni da nesvesno postignu ravnotežu između tamne strane života i suštine ljudskog duha. Seoski život podseća na mnoga siromašna sela u svetu. Kolibe, siromaštvo, deca trčkaraju naokolo i dalje srećna uprkos sumornoj situaciji. Dovoljno je da ti se probije srce u hiljadu komada. "Pravila bi trebalo uvek da omoguće nekome da pobedi", kaže Seka, a jedan od likova odgovara, "Ponekad, niko ne dobija" Upravo zato događaji iz romana podsećaju na razne poteze i stavove u šahu,šahu koji se vidi kao igra života. Citat koji bi trebao da nam ostane u sećanju je "Ljudi zaboravljaju koliko su ranjivi uprkos njihovim košuljama i cipelama, kako ih ovaj gladni i okrutan svet skida, i stavlja ih u isti položaj kao prosjake." Ovaj roman navodi nas na razmišljanje o svojim životima, i poručuje da nije potrebno mnogo za sreću, samo se treba setiti da toliko gladne dece ima u svetu, i da su naši problemi daleko manje prirode и да само треба да будемо срећни, није нам много потребно, заиста. Roman je odličan. Toplo preporučujem.

Roman govori o životnoj borbi jedne grupe ljudi sa ekonomske i rasne margine društva u najmračnijim trenucima Indije. Uprkos različitim okruženjima iz kojih potiču, četiri glavna junaka će stvoriti jednu pravu malu porodicu, oslanjajući se jedno na drugo u sumornom vremenu političkog haosa. Sudbine ovih živopisnih junaka slikaju portret gradske sirotinje. Roman nas suočava, licem u lice, sa brutalnostima progresivne indijske vlade i prikazuje koliko nepodnošljiv život u ovakvim društvima može biti. Ideje kao što su sloboda i jednakost padaju u vodu. Mistri uspeva da dovode u pitanje kompletno društvo, kao i naš doživljaj sveta u kome živimo i uči nas kako nikada ne treba suditi o nekom drugom, jer ne možemo znati kako je u tuđoj koži. Sve ono što Mistri ima da kaže nije ni malo prijatno, niti on želi da probudi u nama veru u čuda. On kombinuje tragediju života i njegove retke lepe momente i vodi vas kroz priču koja će vas oplemeniti i pokazati kako divna ljudska prijateljstva i veze mogu biti. Osetljiva ravnoteža će promeniti način na koji vidite prosjaka na ulici. Mistrijev svet je ispunjen nadom u bolji život, toplinom, bojama i mirisima, kao i svim onim malim stvarima zbog kojih je Indija jedinstvena u svetu. Zbog svega toga, ovu knjigu morate obavezno pročitati!

"...Covek ne moze da nacrta granice i zidove i da odbija da se pomeri van njih. Svoje neuspehe mora da koristi kao stepenike ka uspehu.Moras da odrzis tu osetljivu ravnotezu izmedju nade i ocaja.Na kraju,sve se svodi na ravnotezu..." Ovo je jedan maleni deo iz knjige,koji se,meni licno,jako dopao. Pisac je,u ovom delu spojio pricu udovice,studenta i dva krojaca i kao rezultat dobio izuzetan roman.Upecatljiva prica o cetiri sudbine,povezane borbom za opstanak,neprekidno balansirajuci izmedju potpune propasti i pukog prezivljavanja. Sve pohvale za autora,predivno delo!!

Ova tragedija nije plod maste vec bolna istina. Vanredno stanje u Indiji-ubistva,samoubistva,teroristicki napadi.U svim cetvrtima na snazi je bio i dnevni i nocni policiski cas.Kancelarije,skole,fakulteti-sve je bilo zatvoreno. To su bila teska vremena,kad se nije bilo lako snaci,kad su vrednosti posrnule. To je bila jedna istoriska jama iz koje nije bilo lako izaci. Jedna soba sa otrcanim namestajem, ormarom, izgrebanim stocicem i cetvoro ljudi oslonjenih jedno na drugo. Ljudi okupljeni su zeleli da ocuvaju posrnule vrednosti, da nedaju da propadne ono sto je dobro u coveku, da spasu sistem vrednosti, koji coveka jedino cini covekom,otvara mu put ka slobodi. Nastojali su da povrate nadu. Uce nas kako da se izborima sa teskim vremenima, jer covek coveku je najbolji prijatelj, da nada poslednja umire u coveku, da nije vazno da li smo pali vec da li smo ustali, da su prepreke prolazne i da ono sto nas ne ubije to nas u stvari ojaca.

Osetljiva ravnoteža je roman epskih razmera, u smislu dužine, kao i teme i kreativnosti. Mistijevo remek delo vodi nas u Indiju 1975. u vreme Indire Gandi, kada je proglašeno vanredno stanje u zemlji, a vladavina zakona obustavljena. Različite nevolje spajaju četvoro ljudi iz različitih delova zemlje i različitih sfera života, a kako se priča razvija, upoznajemo i njih i njihove životne priče, počinjemo da ih volimo, identifikujemo se sa njima i vodimo njihovu borbu za preživljavanje. Pisac slikovito opisuje neverovatno siromaštvo i krhku liniju između živeti, postojati i napredovati u zemlji zarobljenoj u političkoj bedi i sociološkoj katastrofi postojećeg kastinskog sistema. Ni za trenutak ne bih rekao da je ovo roman o gnevu i beznađu, jer fraza koju Mistri ponavlja kroz skoro sve svoje likove je "ovo je samo mala prepreka". Čak i kad su vremena teška, više nego što možemo i zamisliti, likovi uspevaju da istraju, jer su svesni da su najvažnije stvari koje imaju u životu drugi ljudi. I sve dok imaju jedni druge kao oslonac, nastaviće da preživljavaju... nekako. I počinjete više da cenite, ne Indiju, već one koji žive/opstaju u njoj. Roman je bolna studija o mislima, opravdanjima, lažima, samoobmani i dvostrukim standardima i o tome kako i najsiromašniji od siromašnih slede svoj san o sreći u najbrutalnijim okolnostima. Radnja priče je mogla biti smeštena bilo gde, jer su ovi problemi univerzalni. Knjiga vam prosto slama srce dok je čitate, a likovi su tako živi da, dok prolaze kroz lični pakao, i vi ga prolazite sa njima, korak po korak. Najtoplije preporučujem!