05.12.2023.
Vreme čuda
Saša Stojkovic
Znatno manje komentara nego za BESNILO! Kniga je izuzetna.
Budite oprezni ako ste vernik, knjiga priča priču o Isusu i apostolima na jedan drugačiji način. Ovo je umetničko delo te nemojte zameriti! Priča o čudima i čudotvorcima iz perspektive ljudi tog vremena, sa svim manama i vrlinama koje imaju i jedni i drugi.
Napomena: Ima vrlo malo dodirnih tačaka sa istoimenim filmom. Film jeste baziran na knjizi, ali je to svedeno na nivo motiva.
05.12.2012.
Vreme čuda
Luka Kadić
Moram sa stidom priznati da je posle Besnila ovo prva i (za sada jedina) knjiga B Pekića koju sam pročitao. Hvla Laguni na mogućnosti da tu grešku ispravim.
Pekić u ovm delu pokazuje zapanjujuće poznavanje ljudske duše i odnosa čoveka prema svetu i sveta prema čoveku. Na izuzetno dubok, a opet tako jasan i razumljiv način izlaže svoje shvatanje besmisla svake dogme i beskompromisne ideologije, koja dobrobit društva pretpostavlja dobrobiti pojedinca. Ne postoji veće dobro - ukoliko je građeno na zlu prema ijednoj duši. Da li čudo može biti samo po sebi cilj, nezavisno od želja i potreba bilo čudotvorca , bilo onog nad kojim se čudo vrši? Paradigma o Lazaru i njegovom mestu u sopstvenom vaskrenju je toliko vanvremenska da se može sa pravom postaviti pitanje o tome da li smo kao rod i kao pojedinci išta naučili za svo vreme našeg bitisanja na ovom svetu. Po mom, skromnom mišljenju, priča o Judi je centralni motiv celokupne knjigem i kao da sva ostale priče (čuda) vode do nje i posebno do kratkog dijaloga Filipa i Jude u kojem se jasno ogoljava ,,vrednost" i ,,božansko" apsolutne vere i dogme.
"Uobičajena taština i sitničavost sveca kome legenda nije dopuštala da greši pa mu je time oduzela i sposobnost da razume" Borislav Pekić, Vreme čuda
Apsolutna preporuka.
10.09.2012.
Vreme čuda
Ninoslav Matijevic
Ova knjiga siroko-poznatog pisca Borislava Pekica bi trebala da postane obavezna lektira u skolama. Mnogo znaci citati ovu Svetu knjigu uz osecaj da ste okrenuti ka Bogu i bivstvujete u njegovim ocima.... Osecate da ste zasticeni i blazeni pred Bogom. Citanje knjige je poput citanja Novog Zavjeta, ali sigurno jos primamljivije. Tekst knjige je isprepleten verovanjem u Boga, oca naseg, uz dodatno verovanje da svaki pojedinac nosi u sebi svog Boga. Isto tako, knjigom preovladjuje gospod Isus Hrist, Sveta crkva, "Vera"- koja je od izuzetne vaznosti za sav narod, i koja treba da zivi i postoji u nama, koja je iznad veroucitelja i mnogih vernika... Pisac deli duse, prvenstveno, na bogohulnike i one posvecene Bogu, i cvrsto odane njemu... Zatim, na vapijuce i presite duse. Duse koje vape za blagodeti i miru podarenom od strane Boga. Bogohulnici su ustvari gresnici, a oni koji su okrenuti ka Bogu su neduzni. Knjigom dominira i proricanje sudbine, kao i sveta rec. Pisac govori o potrebi za sirenjem jevandjelja medju svim narodima, o tome da se neduzni blagoslove rajskom hladovinom. Neizbezno je i sejanje straha i patnje u narodu. Preporucujem ovu knjigu koja se lako cita, uz neizmerno prijatan osecaj, i nosi se sa sobom....
05.09.2012.
Vreme čuda
Miloš S. Igrutinović
"Čudo" da li mu je vreme ili ne, nikda se ne zna. Čuda su retka, ali u svim vremenima prisutna. Ljudi otpali, prepušteni sami sebi i okolini koja ih okružuje ne umeju više da prepoznaju i cene čuda. Od straha i nerazumevanja beže od njih, plaše ih se i od njih prave porug. Tako je na kraju i sa čovekom koji je drukčiji, koji je sam po sebi čudo. Ovo je priča o nama čudacima, koji priželjkujemo i stvaramo čuda.
Vreme čuda
20.08.2012.
Nina
Zbog poznatog političkog angažmana mladog Pekića, koji je rezultirao petogodišnjim zatvorom u strogim tamničkim uslovima, Borislav Pekić je u srpsku knjižavnost ušao tek u svojoj 35. godini sa romanom Vreme čuda. On sam kaže:
Kako sam postao pisac
Danas u podne javio mi se Mihiz telefonom. "Borislave", rekao je,"pročitao sam rukopis Vremena čuda. Vi ste pisac."
Srpska književnost je imala sreće.
Vreme čuda
19.08.2012.
Рашо
У времену страха Пекић је смогао храбрости да објави "Време чуда". Бавећи се деконструкцијом мита, он је успио да новом, онеобиченом читању подвргне библијску легенду - једну од четири основне легенде (како је примијетио Иво Андрић) на којима почива искуство људског духа. Пекић на малом простору, користећи се књижевно-стилском апаратуром широког опсега, разграђује и гради. Од остатака срушене догме он изграђује антиутопију. Ипак, Пекић својом књигом не урушава Библију као религијски текст. За свој главни циљ он поставља преиспитивање једног начина размишљања, у чијем је средишту став да се доброчинство појединцу чини ради отјелотворења догме, а не ради људског благостања. Зато је појединац Пекићеве поетичке космогоније без изузетка - жртва.
Упозоравајући нас на неправедно запостављени опус једног од највећих српских књижевника какав је Борислав Пекић, "Лагуна" оправдава статус острва на којем станују врхунска књижевна остварења.
Vreme čuda
14.08.2012.
Tamara S.
Debitantski roman Borislava Pekića, a tako, tako zreo!
Pekić je jedan od prvih koji su se osmelili da se bave žanrovskom književnošću, ne strahujući od kritike. A način na koji je to radio – zadivljujući je. Glavna karakteristika celokupnog Pekićevog stvaralaštva, a samim tim i romana “Vreme čuda” jeste borba protiv mitske svesti. Za ovu osobinu njegovog literarnog rada Nikola Milošević upotrebio je termin mitomahija, sa čime se Pekić složio, rekavši da je to izraz koji najbolje tumači njegove knjige.
„Vreme čuda“ je slojevita tvorevina. Svako čudo je zaseban sloj, a otkrivajući ga – Pekić ogoljava ljudsku prirodu, izruguje je, kritikuje, žali. Ono što je bezvremensko u ovom delu je upravo taj osvrt na čoveka kao člana društva, takvog kakvo je oduvek bilo i zauvek će biti. Kakvo je to društvo umnogome je povezano sa ideološkim prilikama u njemu samom. Masa slepo prati jednu ideju, tačku u vremenu i prihvata je kao jedinu moguću. Svaku drugu odbacuje, ne razmotrivši je. Tako se ljudi udaljuju, dele i ne vide, niti čuju jedni druge. A ovo, o čemu nam je davne 1965. govorio Pekić, postojalo je u društvu otkad ono kao takvo postoji i živi i danas. Upravo to je lepota Pekićevog literarnog rada – primenjivost na bilo koju tačku na vremenskoj osi.
On poručuje da bismo morali zastati i upotrebiti sopstvene glave, da ne možemo i ne smemo da dozvolimo da neko misli umesto nas. Za kraj bih još dodala:
„Da li ima leka koji uništavajući zlo onesposobljava i njegove klice? Ko može znati kada će ponovo proklijati da nas upropasti?”
Vreme čuda
13.08.2012.
Biljana
Vreme cuda mi je omiljena knjiga, razbija sve predrasude, otvara nam sasvim drugi pogled na svet oko nas, koji vrlo cesto gledamo tudjim ocima, onako kako smo ucili od ljudi kojima smo okruzeni ili pak, pod uticajem medija. Scena u kojoj Isus predaje krst prolazniku je zaista pravo Cudo!!!!
Vreme čuda
09.08.2012.
Јелена Јевтић
Догматски систем и они који се старају да се догме одрже представници су идеје о утопији тоталитарног режима, његовој монументалности и превенцији могућности да иједан поданик раскринка његову апсурдну суштину својом дијалектиком. Самосвојност индивидуе је укинута, а вредности унапред дате и због тога порекнута свака потреба за њиховим проналажењем и освајањем. Писац себи на овај начин задаје задатак, поставља тему коју ће варирати, сиже који ће цинично извртати наопачке, разарати све док се изнова не успоставе семантичке чињенице. Метатекстуалност, дописивање приче, овде је херменеутички поступак првога реда.
Део повести је и хроничарско-дневнички запис најревноснијег носиоца ревлуције, Јуде бен Симона, једна од могућих верзија уживо, у којој је забележено тотално искуство ревоуције, моменти дубоке сумње у мотиве вође и његова недоследност- да би се испоставило да је ригидна послушност крајње апсурдна и да учесници нису достојни мисије која им је поверена, те да је свака идеологија јалова.
Искуство читања посмодерног романа састоји се и од лепоте врсног приповедања, које је у Пекића генијално и савршено само по себи.
Vreme čuda
09.08.2012.
Gordana Dimitrijevic
Slazuci misli ,kroz vreme prostor i ljude,dodiruje one skrivene delove ljudi,u kojima,mozda,jos uvek stoje neke male tajne,neke zelje,nadanja,a pritom,nikada ne sastavlja trenutke vec razlaze sve sto ljudi kroz svoje umove predstavljaju covecanstvu kao nuznu katastrofu,ili Bozju volju.
Vreme čuda
01.04.2012.
Davor Jovanović
Drago mi je da se Pekić pozabavio ovom temom.Sviđa mi se njegov način pripovedanja za svako čudo ponaosob.Bukvalno je prevrnuo naopačke ceo Isusov dolazak na svet.Verovatno zbog toga nije uspeo da pronađe izdavača nekoliko godina nakon završetka knjige.Sviđa mi se njegovo viđenje Isusa i čuda koja je počinio.Siguran sam da nije mislio ništa loše nijednom rečju zapisanom u ovoj knjizi,već je pokušavao da nam dokaže da nije sve kakvo nam se čini na prvi pogled i da ne trebamo da verujemo baš svakoj reči,a odlučimo li da verujemo,da razumemo pre toga.Zaista me niko ne iznenađuje kao što to Pekić čini.Dok laguna nije počela da objavljuje njegove romane nisam ni čuo za njega.Nakon prve knjige,svaka sledeća me je sve više fascinirala.Zaista je svaka knjiga koju on napiše remek-delo.