Ova knjiga je predivno izbrušen dijamant, sveža i iskričava poput severnih predela u koje je smeštena njena priča.
Godine 1829, na severu Islanda, Agnes Magnusdoutir osuđena je na smrt zbog saučesništva u svirepom dvostrukom ubistvu.
Agnes je poslata na farmu sreskog službenika Jouna Jounsona, njegove žene i dveju kćerki da tamo sačeka datum određen za pogubljenje. Užasnuti time što su im vlasti u kuću dovele ženu osuđenu na smrt zbog ubistva, članovi porodice izbegavaju da razgovaraju s njom. Samo Touti, mladi đakon imenovan za Agnesinog duhovnog savetnika, oseća potrebu da je razume dok pokušava da joj spase dušu. Dok se letnji meseci lagano pretaču u zimu, a tegoban seoski život primorava sve u domaćinstvu da rade rame uz rame, na površinu počinje da izranja Agnesina zlosrećna priča o životu obeleženom čežnjom i izdajama. A kako se približava dan određen za njeno pogubljenje, sve glasnije ječi nemo pitanje: da li je zaista kriva?
Zasnovan na istinitom događaju, roman Pogrebni običaji je neverovatno dirljiva priča o ličnoj slobodi: o tome kako nas drugi doživljavaju za razliku od toga kako doživljavamo sami sebe, i o tome da smo spremni sve da rizikujemo zbog ljubavi. Prekrasnim, majstorski izbrušenim stilom, Hana Kent slika veličanstveni pejzaž Islanda, gde je svaki dan bitka za opstanak, i pita – kako jedna žena može da se nada da će preživeti kada joj život zavisi od onoga što drugi pričaju o njoj?
„Toliko fascinantno da nisam mogla da dočekam da okrenem novu stranicu, a opet, tako lepo napisano da sam želela da se zadržim na svakoj rečenici. Zaista izvanredno.“
– Madlin Miler, dobitnica nagrade Orindž 2012
„Predivno napisano, pažljivo osmišljeno, s živopisnim opisima i zaista nezaboravno.“
– Choice Magazine
„Izuzetno snažan i originalan roman. Kentova vešto oslikava zastrašujući pejzaž zemlje u kojoj pojedinci, potčinjeni okruženju, žive u večnoj borbi za opstanak.“
– BBC History Magazine
"Rekli su da moram umreti. Rekli su da sam ukrala čoveku dah, pa sad oni moraju da ukradu moj." Da li vam se nekad desilo da vas neka knjiga ščepa još na samom početku i da radoznalost i zaintrigiranost ne jenjava dok ne dođete do samog kraja. Meni se to desilo sa ovom knjigom.
Agnes je osuđena na smrt zbog saučesništva u svirepom dvostrukom ubistvu. To joj se pripisuje u krivicu. Da li je to istina? Sud donosi odluku da bude poslata na farmu sreskog službenika, gde će saćekati datum određen za pogubljenje. Dok čeka izvršenje kazne, Agnes započinje svoju priču, počev od svog najranijeg detinjstva gde paralelno dobijamo uvid u život seljaka i sluge u Islandu tokom 18. veka.Tema knjige je teška, čitala sam je polako, baš zbog onog osećaja knedle u grlu s kojim sam se borila tokom čitanja. U tom periodu su predrasude bile mnogo jače. Ono što drugi misle o tebi, određuje ko si. Ali morate priznati da i danas ima dosta predrasuda, pitanje je da li ćete biti neko ko se vodi predrasudama?
Sluđuje iščekivanje kazne u mraku i tišini, to je gore od same kazne. Agnes oseća potrebu za kretanjem, želi da oseti sunce na licu, vetar u kosi, da radi obične svakodnevne poslove, ne želi da bude živa sahranjena. Kriva je jer je volela, verovala i pomogla voljenom čoveku da umre bez prevelike patnje. Kriva je jer je znala da čita i bila je obrazovanija od mnogih nuškaraca. Obična žena, sluškinja, opštinsko siroče, celog života ponižavana i odbacivana, za sve se sama morala izboriti, čeznula je za ljubavlju i vlastitim domom. Ali, nije joj se dalo. Oni koji su je upoznali, đakon Tovardir-Touti i Margrejt u čijem je domu iščekivala izvršenje kazne, shvatili su kakva je, videli su svu veličinu i plemenitost njene duše, njenu spremnost da pomogne svakome. Ali, predrasude su bile jače. Jer, ono što drugi misle o tebi, određuje ko si. Snažno i potresno delo o poslednjim mesecima života žene osuđene na smrt. Izvanredan stil i lakoća pisanja nam verno prenose ovu jezovitu ljudsku dramu.
Odlicna knjiga, sa toliko lakoce uvuce u vreme, prostor i svest likova da je neverovatno da je ovo prvi roman Kentove. Potpuno slucajno otkrice, fenomenalan roman.
Zapanjujuće. Ovaj roman nije samo izmišljena priča o posljednjim mjesecima zadnje obješene žene na Islandu, to je priča o tome kako je to biti žena u to vrijeme i na tom mjestu. Kakva noćna mora! I hladnoća. To se neumoljivo ponovavlja na gotovo svakoj stranici. Vjerojatno najjači kraj koji sam pročitala u dugo vremena.Pisanje je prelijepo i srceparajuće.
Pitko ispričana priča o poslenjoj izvršenoj smrtnoj kazni na Islndu krajem 19.veka. Agnes, koja je osuđena na smrtnu kaznu sa još dvoje ljudi, dolazi na imanje uglednom kmeta, gde će sačekati dan izvršenja. Uprkos protivljenju porodice kmeta, Agnes mora da bude kod njih. Malo po malo, Agnesina priča izlazi na površinu, a i njena priroda... Tema jeste teška, ali lep stil pisanja autorke dovodi do toga da se ova knjiga brzo čita. Preporuka.
Ovo je starinsko pričanje priče u svom najboljem izdanju.Napisavši snažan roman o tragičnoj sudbini žene čiju je ulogu istorija,koju uvek pišu muškarci,žigosala kao zločinku,Hana Kent je odškrinula vrata ljudskom zlu i primitivizmu,ali i samilosti.Prateći sudbinu sluškinje Agnes koju život nije štedeo,osuđenu na smrt zbog saučesništva u svirepom ubistvu svog gazde i ljubavnika Nejtana Kjetislona,čitalac biva zarobljen u moralni i emocionalni svet.Čekajući izvršenje kazne na farmi čiji su domaćini užasnuti njenim prisustvom,Agnes gradeći poverenje s njima seća se razloga koji su doveli do zločina,nudeći na dlanu svoj bes i ogorčenje.Sjajnim osećajem za jezik,opise i naraciju,Kentova vodi čitaoca duboko u islandsku realnost i duše njezinih stanovnika.Ove potresne stranice ispunjene unutrašnjom borbom,daju nam neverovatan pogled na intimnu stranu samilosti koju je istorija okarakterisala kao zločin.Ako ga još niste pročitali,vreme je da nadoknadite čitalačko zakašnjenje.Sjajno!
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.