Remek-delo španske književnosti.

Nežna i setna priča o potrazi za izgubljenom srećom.

„Rodila sam se onda kad se moji roditelji više nisu voleli.“

Adrijana, devojčica koja shvata da njena porodica nije od onih srećnih, stvara sopstveni raj u kojem žive njeni izmišljeni prijatelji, jednorog i porodica koju je sama odabrala.

Ta sreća skrojena po vlastitoj meri pomućena je Adrijaninim polaskom u školu zbog kojeg je primorana da uđe u svet odraslih, u okruženje koje joj svakako izgleda strano, ako ne i neprijateljsko. Ipak, ona uspeva da sačuva skrovište u koje će se rado vraćati i kada odraste.

Sećajući se perioda odrastanja, Adrijana nas vraća u svet u kojem je svako od nas nekada bio i intuitivno osećao praiskonske tajne – podseća nas da je postojalo vreme kad smo i mi bili sastavni deo te neodređene, nevidljive, čudesne stvarnosti. Nakon proživljenog bolnog iskustva taj raj će biti napušten.

Ovo remek-delo u besprekornoj književnoj putanji Ane Marije Matute daje nam dvostruki pogled na život: onaj o svetu odraslih u kojem žive licemerni Džinovi i onaj o svetu u kojem živimo dok smo nevini, dok nam za igru i razumevanje nisu potrebne reči i za kojim, što smo stariji, sve češće čeznemo. Opusteli raj je nežan, setan lament nad ljudskom sudbinom, priča o večnoj potrazi za izgubljenim rajem.