Naslovni junak ovog dvotomnog romana, kralj srednjovekovne države Olar, smeo je, lukav, neumoljiv i vrlo uspešan vladar, ali nije u stanju da voli. Ove mogućnosti ga, po nalogu njegove majke kraljice Lukave, lišava državni vrač i učitelj, kako bi Gudu u vladanju imao što manje prepreka. Međutim, ako mu je u ratovima pomogao da znatno proširi granice kraljevine koju je nasledio od svog oca Volodiosa, nedostatak osećanja se okrenuo protiv Gudua ubrzo pošto se on oženio lepoticom, detinjastom princezom. U pozadini jedne osujećene ljubavi rađaju se nežna osećanja između kraljevog brata i princeze, čiji likovi svedoče da je i u mraku srednjovekovlja bilo svetlosti.
Izvanredno poznavanje srednjeg veka, kao i istančan osećaj za radnju, ali i za najintimnije potrebe ljudi sputanih stegom vladanja ili bar njenom blizinom, doneli su 2007. godine akademiku Ani Mariji Matute, najnagrađivanijoj španskoj spisateljici, prestižnu Nacionalnu nagradu za književnost.
Kako posle ovakve knjige doći sebi? Ovako maestralno napisana priča skoro nije prevedena kod nas. Svaka čast gospodinu Marojeviću na sjajnom prevodu, koji je učinio čitanje jos pitkijim i suštastvenijim. Ana Marija Matute prevazišla je moja ocekivanja od jedne srednjevekovne fikcije sa elementima bajki. Keirala je likove kakvih nećete moci da se okanete danima, pa i duže i svet koji vam se uvlači pod kožu toliko da počinjete da dišete u njemu. Zaista, ovo delo je zapostavljeno, iz nekog razloga, od strane izdavača, i nazalost rasprodato...
Ovo je bajka. Klasična bajka. O kraljevima, princezama, vračevima i duhovima. O ratovima, ubistvima, mržnji i zavisti.
Ne verujem da mogu da opišem koliko sam uživao u knjigama. Dani provedeni na poljima i dvoru ove tužne zemlje su me terali da se osamim i zaboravim na svoj svet, ovaj u kome živim, ovaj koji je još tužniji od Guduovog. Stopio sam se u melanholične obrise kraljevine i pustio da me reka vina, krvi i suza nosi ka svom kraju. Tako se odjednom taj kraj i isprečio. Prerano, nakon nekoliko stotina stranica. Nakon hiljada reči i milion osećanja. Tako je valjda moralo, sve ima svoj kraj. I eto me sada ponovo ovde, na javi. Barem ću ovde biti do sledećeg čitanja.
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.