Beograd. Poslednja martovska subota. Običan dan. Ali ne i za nju, Ljiljanu Dakić, udatu Zevedejev.
Jer Njega više nema u njenom životu. Ni gvozdenog creva sa zelenom gumenom navlakom kojim je mučio. Ni prosedih dlaka na njegovim preponama, pod njenim poslušnim dlanovima.
Ukus prvog gutljaja slobode. Paničan strah. Neverica. Košmari. Ožiljci duboko urezani u meso, mozak... Zauvek žigosana životinja.
I njegova senka koja ne prestaje da je prati.
Do mesta na kome njen zakasneli korak u slobodu dobija svoj latinski naziv i propisanu dnevnu terapiju...
Sledio je udarac nogom u moj stomak, zbog čega sam ostajala bez daha.
- Nemoj, Ilija... – presavijena, na kolenima, dok sam pokušavala da ustanem, molila sam ga da prestane.
- Obećala si, majku ti kurvinsku jebem, da će sve biti u redu ovoga puta...
Hvatao me za vrat, kosu... pomagao mi da se pridignem, a onda udarao kolenom, šakama, pesnicom... sve dok ne bih opet pala. I opet se pridigla, pala, pridigla, pala... u nedogled... Branila sam se dok sam mogla, a onda se prepuštala njegovim udarcima, kao nekakvom zlu indijskom božanstvu sa po četiri ruke i noge.
Fantastična knjiga... Dok čitaš, čini ti se kao da si ti glavna junakinja... Prolaziš kroz iste strahove kao i ona...trpiš bolove... A kada prestaneš sa čianjem, a napolju mrak, ne smeš sama u kupatilo...a baš ti se tad ide...a kroz prozor neko vreba.
To se meni dešavalo dok sam čitala poglavlja ove knjige, što znači da ista ostavlja izuzetno jak utisak. Ova knjiga nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Naročito one slikovite i izuzetno jake, a ničim zaslužene, slike nasilja nad jadnom, mladom ženom. Opisi najrazličitijih načina psihofizičkog mučenja izazivaju jezu i strah, bol i sažaljenje. Ovo delo je i svojevrsni apel društvu da preduzme mere kako bi se nasilje nad ženama zaustavilo ili bar svelo na najmanju moguću meru, jer se u suprotnom može desiti da bude sve više Ljiljani Dakić, mladih obrazovanih žena, koje će spas od nasilja i svojih dželata potražiti skokom u ništavilo.
Nazalost ova knjiga je bila jedina koju sam jedva procitala,i kod god bude hteo da je cita neka prvo pripremi zeludac jer po mom ukusu ima previse nasilja,kako fizickog tako i psihickog...
Snažan i potresan roman,dira do dna duše.Nameće pitanje da li smo mi ljudi ili roboti,da li smo slepi za tuđe muke,nesposobni da vidimo,reagujemo,pomognemo...Ima oko nas mnogo
takvih kao što je Ljiljana Dakić,udata Zavedejev,obrazovana žena,profesorka srpskog,uvek
uverena da je sama kriva za sve što joj se događa u životu i zato bez snage da se suprotstavi.
Njen um,pun utvara,ne uspeva da pronađe drugu slobodu za kojom toliko čezne,sem skoka u
ništavilo...
Trebaju li sloboda i neki normalan život dostojan čoveka,biti tako skupo plaćeni?
Roman zaslužuje svaki trenutak proveden uz njega
Nerado priznajem da je ovo jedna od retkih knjiga cije sam citanje jedva privela kraju. Usled sokantnih prikaza nasilja, kako psihickog, tako i fizickog zaboleo me je zeludac, a nekoliko noci sam cak imala i nesanicu razmisljajuci o tome kako se strast lako pretvara u nasilje i kako su tanke linije izmedju neznosti i grubosti.
Nasilje je glavna tema ovog romana,Treba imati jak zeludac za citanje ove knjige,citajuci ovu knjigu,bilo me je strah,da zaspim uvece,imala sam nocnu moru,zbog celokupnog opisivanja psihickog i fizickog zlostavljanja.Knjiga je super,jer nam ukazuje kakvih sve ljudi i monstruma ima,i uci nas da treba vise da pazimo koga upoznajemo,i stupamo u kontakt
Ova knjiga jeste prica o nasilju svakom svojom recju, ova knjiga prica je o bolesti, duhovnoj....prica u kojoj se preplicu stvarnost i snovi, nekada i sada, nada i beznadje....mučna za citanje, znacajna kao opomena....ova knjiga nije priča o ljubavi, o strasti možda, onoj opsesivnoj, koju nikada ne biste poželjeli da osjetite....
Roman je o nasilju koje će glavna junakinja trpeti zbog ogromne ljubavi svog dragog! Fizičko ili psihičko nasilje, svejedno, ona trpi! Jer ga stvarno voli i poštuje! A on nju? NE!!!
Nasilje! Nasilje je tema ovog romana! Bilo psihičko ili fizičko, sve jedno je, BOLI!!! Pretrpeti sve ovo što trpi junakinja ovog inzanrednog štiva, doživećete samim čitanjem! Osetićete bol koji je i ona osetila. Toliko se brzo uvlačite u delo, da postajete i sami njegov junak! Svima toplo preporučujem, oduševićete se, ali i zastrašiti!!!
Scene nasilja su veoma jake i slikovite, prosto ih osećate na svojoj koži dok čitate. Pishički osećaj zavisnosti koja je Ljiljana razvila prema svom i više nego duplo starijem mužu, sjajnom umetniku, podseća na onaj sindrom koji razviju žrtve otmice ili silovanja prema otmičarima i silovateljima.Scene sa posesivnom sestrom maestra prosto teraju u očaj. Knjiga koju bi možda trebalo da pročitaju sve one mlade žene ali i starije, koje žive u senci poznatih, slavnih muževa. Nisu ni svesne kako mogu izgubiti svoj identitet.
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.