Roman je inspirisan diktaturom Truhilja,ali ima univerzalnu vrednost sta znaci Vlast koja je 'zaglupila'-zavela svoj osiromaseni narod izvesnim poboljsanjima,ali ga je zbog toga maltretirala u ubijala mnoge koji su takvoj Vlasti 'smetali'? Nasa srpska politicka istorija i bliska proslost,pa i i donekle dans ima dosta slicnosti sa likovima romana. Treba zaliti sto ovakav roman sigurno ne citaju u Srbiji ljudi uz valst i oni koji svaku valst podrzavaju! Citati ovaj roman i duboko staviti prst na celo!

I ovaj Ljosin roman sam pročitala gotovo bez predaha. Neću ga prepričavati, to su odlično već uradili drugi ovde u svojim komentarima. Samo ću reći koju reč o svojim utiscima. Primenjiv je na sve narode i sva vremena. I kad razmislim o Srbiji u političkom smislu, i svojim razočarenjma, sad vidim da i ne stojimo tako loše. To se događalo stvarno, i ne tako davno, 1961. godine, u latinoamreričkom delu sveta. Mada pisac odriče da je roman istorijski, mislim da to ipak u mnogome jeste, jer su gotovo sve ličnosti postojale u stvarnosti (osim Uranite i njenog oca), što je sasvim beznačajno za osporavanje istoričnosti romana. Sigruno je bilo bezbroj takvih devojaka koje su doživele za vreme vladavine diktatora Truhilja to što je Uranita. Ne bi me uopšte iznenadilo i da je M. V. Ljosa samo zbog ovog romana dobio Nobelovu nagradu. To apsolutno zaslužuje. Preporučujem ga svima koje zanima realan život i otvoreno hvatanje u koštac sa životom bez ikakovog zaziranja.

Jarčeva fešta je savršen primer Ljosinog veoma uspešnog prikazivanja efekata autoritarnosti, nasilja i nasilne moći pojedinaca. Slika političke tiranije prikazana je kroz priču o diktatoru Truhilju, bivšem vladaru Dominikanske Republike, čija je diktatura trajala nešto više od 30 godina. U ovom romanu Ljosa prikazuje kraj jednog režima i rađanje strašne demokratije, dajući glas Truhilju i njegovim nevinim žrtvama, koje su sticajem različitih okolnosti bivale uvučene u njegov surovi svet. Ljosa odlazi i korak dalje prikazajući Truhiljovu eru kao mačističko društvo, a uključivanje nasilja i scena mučenja doprinose da čitalac oseti pravi užas i suoči se sa istinskim terorom. Ljosa brilijantno prepliće stvarnost i fikciju. Roman je intimni i lični portret čoveka koji je čvrsto verovao da je istinski spasilac dominikanskog naroda, čoveka idealiste, koji je verovatno počeo kao borac za višu stvar, a na kraju postao iskvaren, što je rezultiralo nastankom korumpirane države. Naznake ''ljudskosti'' ne umanjuju Truhiljovu surovost, ali pokazuju da i najzlobniji među najzlobnijima mogu nešto započeti u dobrim namerama, ali se izgubiti negde na putu koji su odabrali i postati drugačiji. Truljihov zli režim prikazan je i kroz priče atentatora, kao i žene koja je bila žrtva njegove seksualne izopačenosti, a koju Ljosa koristi kao predstavnika dominikanske žene tog vremena; ona je narator iskustva prepunog surovosti i izdaje koja je dvostruka: od oca i od surovog društva. Ovo je potresan roman, za koji će vam biti potreban jak želudac i o kome ćete razmišljati dugo nakon čitanja, jer neke scene jednostavno nećete moći izbaciti iz glave. U svakom slučaju preporučujem.

Odličan roman o jednom diktatorskom režimu i odnosima u njemu. Dešava se na Dominikanskoj republici, ali može se reći da je priroda ljudi svugde ista pa da se ista priča događala mnogo puta i u drugim delovima sveta. Ljosa uspeva spoji političku sa ličnom dimenzijom ( sećanja jedne žene na detinstvo provedeno u diktaturi ).

Roman o diktatoru za koga ne bih ni znao bez nadahnute epopeje Marija Vargasa Ljose. I uopšte jedna prava slika diktature koja izopači i diktatora i sav ostali narod. Sad bolje sagledavam i shvatam onog Slobu i njegovo vreme i vreme posle njega. Usput Vas pitam : Zašto ne objavite "Rat za kraj sveta", po meni najbolji roman ovog pisca. Bilo je jedno izdanje kod NOLITA, davno i nigde ne mogu da ga nađem.

Da bi se na pravi način razumelo delo Vargasa Ljose, potrebno je razumeti podneblje koje je iznedrilo junake njegovih dela, kao i njega samog na kraju krajeva. Svojim neospornim pripovedačkim umećem uspeva da nam približi osobenosti latinoameričkog kontinenta, koje se nama neizbežno već čine bliskim zbog sličnosti u mentalitetima. Diktatura je nažalost postala svojevrstan brend Latinske Amerike i "Jarčeva fešta" je roman o jednom od mnogih tirana koji su ostavili trag, uglavnom u krvi, na ovom kontinentu. Iako se u mnogim studijama koje se bave ovim delom navodi veliki broj vanliterarnih razloga za njegovo objavljivanje, kao i niz zamerki autoru na elitizmu i stajanje na stranu oligarha kroz navodni neoliberalizam, svakako ga treba pročitati. Neki kritičari su išli toliko daleko u svojim tumačenjima ovog romana da su ga okarakterisali kao odbranu lika i dela ozloglašenog generala Truhilja. Jedno je izvesno - celokupni opus Marija Vargas Ljose može poslužiti kao esencijalni vodič za upoznavanje i razumevanje Latinske Amerike.