Memoari Ala Paćina predstavljaju priču o životu i karijeri jednog od najprepoznatljivijih glumaca modernog američkog filma, ali i mnogo više od klasične autobiografije slavne ličnosti. Paćino se u njima vraća svojim počecima, detinjstvu u Bronksu, majci, baki i dedi, prvim odlascima u bioskop i otkrivanju pozorišta. Iza svetski poznatog glumca tako se pojavljuje mladić koji je dugo bio mnogo više zainteresovan za pozornicu nego za film

Portal Velike priče jedno je od zanimljivijih mjesta na ex-jugoslavenskome kulturnom i medijskom prostoru. Nastala kao ekstenzija njuz magazina Nedeljnik, te kao neka vrsta osobnog šou-projekta urednika Veljka Lalića, Velike priče su platforma za duge tekstove, intelektualna razmatranja, višemjesečne i višegodišnje ekskurse nekih od najuglednijih i međunarodno najprepoznatljivijih pisaca, novinara i intelektualaca iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije.

Vaj Kiland je tokom godina napisala neke zaista izuzetne savremene ljubavne romane, ali bi „Ostavljena“ lako mogla da mi postane njen najdraži naslov. Ova knjiga je iskrena, duhovita, izuzetno emotivna i savršeno romantična da mi je osmeh ostao na licu – uz poneku suzu u oku – još dugo nakon što sam sklopila poslednju stranicu.

Čitaoci kojima se dopao prvi Jagisavin roman o doživljajima jednog knjižara u tokijskoj četvrti Đimboćo, verovatno će biti radoznali da pročitaju šta se dalje dešavalo sa simpatičnim ujkom knjižárom, njegovom sestričinom Takako i ujnom koja se vratila svom neobičnom mužu da mu pomogne u vođenju radnje.

Više od dve decenije nakon što je zablistala svojim kultnim prvencom „Tri hleba nasušna“ Slavica Mastikosa pred čitalačku publiku donosi novo, zrelo i duboko emotivno ostvarenje – roman „Ptica koja pamti nebo“. Autorka, koja godinama opravdava poverenje svojih vernih čitalaca, ovim delom ponovo potvrđuje prepoznatljiv dar za poniranje u najskrivenije kutke ljudske duše.

Postoje knjige zbog kojih vam je krivo što ste ih tek sada otkrili. Kod mene je to bio slučaj sa romanom „Sviftovi: Rečnik nevaljalaca“. Ako mi se sada dopala u ovoj meri, mogu samo da zamislim šta bi bilo da sam je čitala sa deset ili dvanaest godina.

Šta se zgodi kada se u jednoj ljubavnoj priči spoje prepoznatljiva sentimentalnost Nikolasa Sparksa i nemirna mašta M. Najta Šjamalana? Rezultat je roman „Ostani“, efektno izbalansiran spoj romanse, natprirodnog i trilera, koji će uskoro dobiti i filmsku adaptaciju. Dva autora trebalo je da sarađuju mnogo ranije, ali je Šjamalan morao da odbije da napiše filmsku adaptaciju „Beležnice“ jer je u to vreme već radio na „Šestom čulu“, ali su sada, konačno, udružili snage na „Ostani“. Sparks i Šjamalan nisu seli da je pišu „u četiri ruke“, već su zajedno su osmislili priču, a potom je Šjamalan je napisao scenario, dok je Sparks istu ideju pretočio u roman koji je sada pred nama.

Na samom početku romana „Vučja dolina“, spisateljica nas iz prologa, koji opisuje drevnu Kinu iz 2640. godine pre nove ere, umešno vodi u Belu Crkvu s kraja 19. veka, tada u sastavu Južne Ugarske. Karika između ova dva naizgled nepoveziva dela sveta i doba jeste proizvodnja svile. Naime, svilara je veoma bitna za radnju romana „Vučja dolina“.