Savremeni način života sve više udaljava čoveka od prirode. Većina ljudi provodi dane u zatvorenim prostorima, okružena ekranima, bukom saobraćaja i ubrzanim ritmom rada koji često dovodi do stresa, iscrpljenosti i zdravstvenih problema. Od takvog konteksta polazi knjiga „Dobra priroda“ ugledne britanske naučnice Keti Vilis.  

Kucnuo je čas da se naši čitaoci upoznaju sa stvaralaštvom nagrađivanog švedskog pisca Kristofera Karlsona, kriminologa i autora kriminalističkih romana, najmlađim dobitnikom nagrade „Najbolja švedska krimi knjiga godine“ koju dodeljuje Švedska akademija autora kriminalističke literature. Karlson se proslavio petodelnim serijalom o detektivu Leu Junkeru (2013–2017), a pred naše čitace stiže, u prevodu pouzdanog Igora Solunca, jedan od njegovih novijih romana, prvi deo novog serijala – „Znamenje“ (na švedskom objavljen 2019). Ovaj roman je možda i najhvaljenije Karlsonovo delo zato što prevazilazi okvire klasičnog krimića i fercera i kao uspela psihološka studija jedne male zajednice.

„Jednom sam rekao da je ubica čovek sa dubokim ožiljcima na psihi i sada sam u to sasvim siguran. Mesta zločina na kojima nam ostavlja tela, te ruine i gradske katedrale srama, zapravo su ogledalo njegove izmučene, razorene pSihe, a pozornice koje postavlja za nas su ogledalo njegove duše. On iskreno veruje da sprovodi zasluženu kaznu i neće dozvoliti da ga iko u tome omete...“

Ukoliko vam se čita epska saga u stilu Lusinde Rajli ili Dženet Maklaud Troter, u kojoj je naglasak na dinamičnoj višeslojnoj radnji umesto na zamornim i beskrajnim unutrašnjim monolozima, onda su „Sestre morskog kamena“ pravo letnje štivo za vas.

Roman „Amfiteatar“ je izuzetan književni prvenac Nataše Braun – inteligentna, sažeta i britka analiza rase, britanske istorije, kolonijalizma, ropstva, kapitalizma, mizoginije i neprestanih sitnih poniženja sa kojima se svakodnevno suočava neimenovana crnkinja jamajčanskog porekla iz radničke porodice.

Tokom poslednjih desetak godina američki izdavači žanrovske književnosti sve češće posežu za modelom koji je odavno usavršen u Holivudu. Umesto da se oslanjaju isključivo na poznata književna imena, oni udružuju autore bestselera sa slavnim ličnostima iz drugih oblasti, stvarajući projekte koji privlače pažnju i čitalaca i medija. Takve književne saradnje pokazale su se kao izuzetno uspešne na tržištu. Dovoljno je pomenuti Bila i Hilari Klinton koji su zajedno sa renomiranim piscima Džejmsom Patersonom i Luiz Peni objavili bestselere koji su osvojili publiku širom sveta.

Roman „Danas nam je divan dan“ švedske književnice Malin Sten (1969) predstavlja savremen psihološki triler u kojem se kriminalistička radnja prepliće sa složenim porodičnim i društvenim odnosima. Iako je u središtu priče ubistvo, autorka ne gradi delo kao klasičnu detektivsku priču u kojoj je glavno pitanje ko je počinio zločin. Umesto toga fokus je usmeren na međuljudske odnose, skrivene tajne, laži, finansijske probleme, porodične sukobe i posledice loše komunikacije.

Skandinavski triler već godinama – zapravo decenijama – drži visok standard, ali retko ko u toj konkurenciji uspeva da ostane istovremeno žanrovski uzbudljiv i duboko human kao Andeš Ruslund, istaknuti švedski autor sa dugim stažom. Njegov prethodni roman „Sto posto“ bio je za mene snažan uvod u njegov književni svet bez lakih izlaza i prvi susret sa ovim piscem, dok novo „Bekstvo“ taj svet dodatno produbljuje – čineći ga mračnijim, teskobnijim i ubitačnijim.