Prikaz knjige „Sonny Boy“: Od Bronksa do Korleonea
Memoari Ala Paćina predstavljaju priču o životu i karijeri jednog od najprepoznatljivijih glumaca modernog američkog filma, ali i mnogo više od klasične autobiografije slavne ličnosti. Paćino se u njima vraća svojim počecima, detinjstvu u Bronksu, majci, baki i dedi, prvim odlascima u bioskop i otkrivanju pozorišta. Iza svetski poznatog glumca tako se pojavljuje mladić koji je dugo bio mnogo više zainteresovan za pozornicu nego za film.
Detinjstvo je u knjizi prikazano kao period istovremeno ispunjen teškoćama i snažnim iskustvima. Paćinov otac napustio je porodicu dok je Al još bio veoma mali, pa je odrastao uz majku i njene roditelje u Bronksu. Majčina bolest i prerana smrt ostavili su dubok trag u njegovom životu. Ipak, težak porodični ambijent nije prikazan samo kao izvor patnje. Bronks postaje važan deo njegovog identiteta, prostor u kojem se razvijaju njegov karakter, mašta i sposobnost da posmatra ljude. Bioskopi su za njega bili jedan od retkih oblika zabave, ali će upravo pozorište uskoro postati prostor u kojem će pronaći sebe.
Jedan od najlepših slojeva „Sonny Boya“ jeste priča o Paćinovom otkrivanju književnosti i dramske umetnosti. Kao mladić recituje naglas Šekspirove i O’Nilove monologe po praznim ulicama. Kao petnaestogodišnjak, u drami prepoznaje umetnost koja mu govori neposredno i počinje da čita Čehova, noseći njegove knjige sa sobom.
Ovaj detalj je važan za razumevanje čitave knjige. Paćino je, pre svega, glumac pozorišta koji je postao filmska zvezda. Pre nego što je osvojio Holivud, radio je različite poslove, pohađao časove glume, nastupao u predstavama van Brodveja i na kraju stigao do glumačkog pedagoga i reditelja Lija Strazberga koji je znatno uticao na njegov umetnički razvoj.
Kad govori o filmskoj karijeri, Paćino se posebno osvrće na saradnju s ljudima koji su presudno uticali na njegov razvoj: Frensis Ford Kopola, Sidni Lumet, Brajan de Palma, Majkl Man i brojni veliki glumci. Epizoda o jednom čuvenom susretu tokom snimanja „Kuma“ pokazuje mladog Paćina suočenog s Marlonom Brandom kom se gotovo plaši da priđe. Međutim, stariji kolega ohrabruje mladog, a ta jednostavna podrška dobija dopunsku težinu kada znamo šta će Paćino kasnije postići.
Posebno mesto u memoarima zauzima „Kum“, film koji je odlučujuće promenio njegov život. Paćino opisuje koliko je njegov izbor za ulogu Majkla Korleonea bio neizvestan. Posle samo nedelju i po dana snimanja reditelj mu je otvoreno rekao da stvari ne funkcionišu. Kasniji razvoj događaja pokazao je koliko je ta početna procena bila prolazna: upravo je uloga Majkla Korleonea postala jedna od ključnih u njegovoj karijeri.
Međutim, Paćino ne posmatra svoju karijeru isključivo kroz velike hitove. U knjizi dosta prostora posvećuje pozorišnim projektima, ali i filmovima koji nisu ostvarili očekivani uspeh. Time pokazuje da ga umetnički proces zanima čak i onda kad konačni rezultat nije bio komercijalno uspešan.
Memoari ne zaobilaze ni tamnije strane njegovog života. Paćino otvoreno govori o alkoholu, problemima s novcem, preteranom trošenju i poverenju u pogrešne finansijske savetnike. Slava mu nije donela samo privilegije, već i pritiske i probleme koje je morao da rešava. Ipak, knjiga ne deluje kao pokušaj da se prošlost ulepša, što njegovu autobiografiju čini ličnijom i uverljivijom. Memoari govore o tome kako se talenat pretvara u zanat, a zanat u životnu potrebu. Slava, novac i veliki filmovi dolaze kasnije; početak je u dečaku koji otkriva da ga umetnost može promeniti.
„Sonny Boy“ je zato najubedljiviji kad Paćino govori o radu, pozorištu, velikim glumcima i sopstvenim umetničkim nedoumicama. Umesto da od svog života napravi savršeno zaokruženu priču o uspehu, on ostavlja prostor za slučajnost, greške, neuspehe i sumnje. I upravo u tome leži možda i glavna privlačnost knjige.
Autor: Domagoj Petrović
