Prikaz romana „Zauvek srećni“: Da li istina uvek pronađe svoj put?
Roman „Zauvek srećni“ švedske autorke Malin Sten napet je triler i majstorski napisana studija ljudske psihe.
U središtu knjige „Zauvek srećni“ su Erik Brant i Vilijam Nilzen – najbolji prijatelji još od obdaništa i od prvog fudbalskog tima. Sport je oduvek imao važnu ulogu u njihovim životima, ali i u životu zajednice mladih fudbalera i njihovih porodica u Malmeu. Njihovi roditelji provode mnogo vremena zajedno, uprkos razlikama u materijalnom i društvenom položaju. Brantovi pripadaju srednjem staležu, dok su Nilzenovi veoma uticajni u poslovnim krugovima Švedske. Tu je i Emili, Erikova sestra koja raste u senci starijeg brata, ali i svih dečaka fudbalera u neposrednom okruženju.
Na početku priče Erik i Vilijam su upravo napunili devetnaest godina, a obojici se smeši uspešna karijera u fudbalu. Početak leta je sinonim za maturske proslave koje postaju sve razuzdanije. Na jednoj takvoj zabavi Erik i Vilijam potpuno pijani sedaju u tuđi automobil, navodno da bi isprobali brzinu. Nakon strašne nesreće Vilijam gubi pamćenje, a Erik zbog teške povrede kičme završava u invalidskim kolicima. Taj period od pre osam godina je nit koja radnju romana povezuje sa sadašnjošću. Dvadeset četvrti avgust je važan dan za Emili jer se, posle petogodišnjeg zabavljanja, udaje za Vilijama, koji joj je i u detinjstvu bio nezaobilazan deo života, a sada je vlasnik uspešne kompanije i miljenik medija. Emili je bezmalo čitavu godinu provela planirajući venčanje do najsitnijih detalja i sada kada više nije „nevidljiva“, ne želi da joj bilo šta pomuti sreću – razvod i udaljavanje roditelja, majčina borba s alkoholizmom i sklonost ka skandalima, kao i bratovljeva nespremnost da prihvati njenu udaju za nekadašnjeg najboljeg prijatelja, ali i fudbalskog rivala i vinovnika kobne nesreće. Venčanje se održava u Erenesu, velelepnom, bajkovitom dvorcu, gde ovaj svečani događaj u prisustvu čuvenih gostiju i novinara najtiražnijeg tabloida dobija tragičan epilog. Erika pronalaze mrtvog pored invalidskih kolica.
Malin Sten nas neprekidno vodi iz prošlosti u sadašnjost i nazad kroz različite perspektive četiri naratora iz porodice Brant. Očigledno je da otac Mats krije mnogo tajni i oseća grižu savesti zbog toga, a čak ni njegova druga žena ne zna zapravo ko je on bio pre nesreće. Majka Anika je svesna svog problema s alkoholom, ali jedino u piću nalazi spas za svoje ogorčenje i bes. Prespituje se da li je pogrešila u odnosu prema bivšem suprugu i deci, ali je i dalje čvrsto uverena da njena porodica nije dobila pravednu nadoknadu za Erikovu nesreću i život u kolicima. Emili uživa u svakom trenutku pripreme za venčanje, ali potajno želi ne samo savršen protokol već i svojevrsno povezivanje otuđene
porodice i prijatelja. U početku Erik ne želi da prisustvuje venčanju, prvenstveno zbog toga što je protiv tog braka, ali i zbog toga što ne voli velika okupljanja. I on krije tajnu koju želi što pre da obelodani i napokon se oslobodi tereta prošlosti.
Čitalac je u stalnoj neizvesnosti šta će se desiti jer se nižu nove pojedinosti o onome što se dogodilo pre osam godina (ko je bio za volanom, otkud krv na psu Nilzenovih u noći nesreće, da li su se dva prijatelja zaista posvađala i da li je jedan od njih potegao nož na drugoga). Sve kulminira Erikovom smrću, kada se postavlja pitanje da li je reč o samoubistvu, ubistvu ili nesrećnom slučaju.
Sa četiri lika iz porodice Brant se postepeno upoznajemo i postajemo vrlo bliski, kao da filmskom kamerom iz prikrajka pratimo njihove postupke i osećanja. Iako osnovni koncept ovog psihološkog trilera ili porodičnog noara nije sasvim nov u svom žanru, spisateljica ga je besprekorno razradila vešto primenjujući pripovedanje u prvom licu i u prezentu, koje je neobično teško i zahtevno. Čitaoci koji vole Matijasa Edvardsona, sa kojim ova spisateljica deli izuzetan osećaj za opisivanje međuljudskih odnosa i atmosfere, uživaće u mnoštvu neočekivanih preokreta i u razrešenju kao poruci o krajnjoj ljudskoj pravičnosti i dobroti.
Autor: Olivera Nićiforović
Izvor: časopis Bukmarker, br. 43
