Prikaz knjige „Knjižara zabranjenih knjiga“: Slasni ukus osvete
Mada na prvi pogled, pogotovo u današnje vreme, naslov knjige Marka Levija „Knjižara zabranjenih knjiga“ deluje pomalo zastrašujuće i zloslutno, odmah ću vas umiriti i razuveriti – radi se o dinamičnoj romantičnoj drami koja reafirmira moć čitanja i važnost knjiga za čoveka, uz neočekivani ljubavni zaplet u kojem će se glavni junak naći razapet između ljubavi i želje za osvetom. Marka Levija, inače, sa više od 50 miliona prodatih knjiga širom sveta, smatraju najčitanijim francuskim piscem u poslednje dve decenije, a ovaj roman je njegova, verovali ili ne, čak 26 knjiga u karijeri. Laguna ih je kod nas izdala više od deset.
Mark nam na kraju daje i kratak spisak nekih od najčuvenijih knjiga koje su zaista bile zabranjivane i, gle čuda, uglavnom se radi o američkim naslovima. Amerika je kroz istoriju volela da zabranjuje čak i sopstvene nobelovce. No treba imati na umu da su mnoge knjige zabranjivali (mahom u dečjim i školskim bibliotekama) pre svega zbog obilja vulgarnosti, neprimerenih tema, nasilja i psovki u sadržaju, a manje iz političkih razloga. Mark u knjizi više zamišlja šta bi se desilo ako bi se zabrane iz školskih biblioteka preselile i u knjižare i biblioteke za odrasle, polazeći od zakona države Floride od pre nekoliko godina kojim su tamošnje vlasti pokušale da odstrane neprimerene sadržaje iz dečje lektire i štiva za mlade, katkad posve opravdano, a katkad, razume se, i ne.
U knjizi čija poglavlja mahom nose naslove nekih od zabranjivanih knjiga upoznajemo našeg junaka Miča koji se vratio u svoju knjižaru iz zatvora u kojem je proveo pet godina zbog prodaje zabranjenih knjiga. Tu je i Ana, žena koja je odlučila da pobegne u Kanadu nakon što je njen pokušaj da se osveti šefu policije koji je hteo da je siluje pošao naopako i on je umro. Njih dvoje se upoznaju kada ona, na putu ka aerodromu, svrati u njegovu radnju da kupi nešto za čitanje. Galerija likova biće dopunjena i vernim mušterijama kojima će Mič otkriti da je u tajnoj prostoriji u podrumu otvorio knjižaru zabranjenih knjiga. Svi ovi likovi predstavljaju otelotvorenje duha pobune i bunta i nepokolebljive borbenosti. Svi pomalo iščašeni i osobeni, kakvi već usamljeni ljudi umeju da budu, oni daju priči dašak humora i ublažavaju sumornu sudbinu koja je zadesila protagonistu.
Mark Levi nam u knjizi ne daje mesto i vreme u kojem se radnja odvija (verovatno se radi o Francuskoj u bliskoj budućnosti), što knjizi daje blagi dah bezvremenske distopije kao prikaza onoga što bi se moglo desiti ako ljudi prihvate zabrane i cenzuru. Upravo da bi naglasio strahotu sistema koji bi mogao da se izrodi iz zabrana, Levi se koristi apsurdom, te Miča porota osuđuje na pet godina zatvora bez ikakvih dokaza. U tiraniji logika ne postoji, prava služe sistemu ne narodu, svaka sličnost sa sadašnjošću... verovatno nije slučajna. Mark ne zaobilazi ni one neopredeljene, Mičove komšije i kupce koji su ravnodušno gledali kako mu zatvaraju knjižaru i pritom nisu ni prstom mrdnuli da mu pomognu. Kroz njih Mark opisuje teror koji diktatura zavodi kako bi zastrašila i na ćutanje naterala one manje hrabre.
U drugom delu knjige Mič se vraća iz zatvora i ponovo otvara knjižaru sanjajući o tome kako će se osvetiti tužiocu koji ga je lišio slobode i zdravlja (u zatvoru je trpeo batine i završio sa slomljenom nogom), a Ana se vraća u grad da otvori novi restoran. Kada se njih dvoje sretnu nakon pet godina, hoće li mu Ana kao stara osvetnica pomoći da naplati dug tužiocu ili će između njih buknuti ljubav i izlečiti ih oboje od želje za odmazdom, saznaćemo do kraja ove edukativne priče o ljubavi za slobodom, borbi za pravdom i nepoginjanju glave pred nasiljem i zlom. Da li, ako vas neko ošamari, treba okrenuti drugi obraz ili mu uzvratiti sa deset šamara, pitanje je na koje će nam Mark Levi dati svoj odgovor.
Autor: Miroslav Bašić Palković
