Davno sam na internetu naišla objavu na kojoj je neko napisao otprilike nešto ovako: „Želim da živim u svijetu koji je režirao Kventin Tarantino.“ Ja to svaki put pomislim kada pročitam novi Basarin roman. Ne zato što je njegov svijet ljepši ili lakši za život, jer nije (neko će reći da je i gadniji, ali to je uglavnom zato što u realnosti okrećemo glavu od stvari koje nas u njegovom zgusnutom tekstu dočekaju „na gotovs“), nego zato što je vrijeme koje Basara formira u svom umjetničkom univerzumu drugačije.

Mešajući i preplićući istorijsku osnovu s obiljem izmišljenih i nadograđenih detalja, zapleta i obrta u kojima maštom dorađuje ili ubacuje nedovoljno istražene istorijske enigme, Keri Baret nas u romanu „Knjižara tajni“ vodi u predratni Portugal gde se leta 1938. mlada britanska glumica Lara Houp, nakon očeve smrti, obrela u prestonom Lisabonu da istraži majčino portugalsko krilo porodice.

„Hamnet“ – sjajan, beskrajno dirljiv, potresan roman, pun divnih opisa koji nam dočaravaju duh elizabetanske Engleske. Tužan, prelep, pa opet tužan… Parčićima preostalog srca uživala sam u ovoj priči, plakala, pa opet uživala.

Prikaz romana „Dosije Glumac“ donosi osvrt na debitantsko delo Isidore Radonjić, koje se bavi temama medijskih manipulacija, laži, nasilja nad ženama i društvenog suđenja bez potpune istine. Kroz priču o traumi, krivici i borbi za pravdu, roman osvetljava složene odnose između žrtve, optuženog i medija, nudeći snažnu sliku savremenog društva.

U središtu radnje ovog romana švedskog pisca Markusa Jarla nalaze se sestre Julija i Liv, čiji su životi spolja veoma različiti, ali duboko povezani prošlošću, tajnama i neizgovorenim emocijama. Glavna junakinja je medicinska sestra koja radi na odeljenju neonatologije u bolnici u Stokholmu, što čini njen život stresnim, kao i činjenica da je samohrana majka čiji bivši muž često predstavlja izvor konflikta. Nasuprot njoj stoji njena starija sestra Liv, čija svakodnevica spolja deluje mirno i uređeno.

Kada je telo jedino što nam nisu još uskratili, a naša uloga ograničena na upotrebnu, kako je promeniti i iskoristiti, od pasivnog predmeta želje postajući ona koja odlučuje, usmerava i – ne zaboravlja? U različitim vremenskim razdobljima figure devojaka za uživanje imale su namenu daleko širu i ozbiljniju od prostog ugađanja društveno i fizički nadmoćnijim muškarcima. Njihove sudbine istovremeno pružaju prilično izoštren, precizan pogled na odnose moći, klasnu i polnu dinamiku, kao i istorijske promene, zbog čega su uvek zanimljive književne junakinje.

Nakon završetka – početak! Promišljena kompozicija „Pokošenog polja“ Branimira Ćosića donosi izokretanje koje preispituje čitalačka očekivanja. Nije u pitanju velika inovacija, ali jeste pripovedna suptilnost koja zavređuje pažnju. Isleđivanje Nenada Bajkića, protagoniste, kojim se delo otvara, predstavlja posledicu dramatičnih događaja sa samog kraja romana.

Da su naše vrle kneginje uzimane da budu turske sultanije – znali smo. Da su mnogi veliki veziri i visokorangirane paše bile naše gore list – i to smo znali (jedan od vezira iz turskog Srbistana svojevremeno je čak upravljao Egiptom – to već možda i niste znali!).