Prikaz knjige „Sažeta istorija: Stari Egipat“: U dolini carskog Nila
Jasno. Informativno. Jezgrovito. To je slogan serijala Sažeta istorija koji je Laguna otpočela „Antičkom Grčkom“ i sada ga nastavlja „Starim Egiptom“.
Drevni je Misir oduvek raspirivao maštu ljubitelja istorije – raskošan, surov, moćan i napredan, pa tako i Kembelu Prajsu, koji je doktorirao egiptologiju u Britaniji i svoj rad u muzejima u domovini i Kairu na kraju krunisao i radom direktno na iskopinama u egipatskoj pustinji, dokazujući svoje znanje i na terenu. Sada je svoja iskustva i saznanja slio u knjigu pred vama, pokazujući nam stvarnu sliku te prohujale civilizacije, skrivenu iza blistavog, glamuroznog naličja koje nam obično prikazuju holivudski filmovi.
Dok većina istorijskih knjiga u žižu stavlja nezaboravne faraone iz nebrojenih egipatskih dinastija, ova će nam omogućiti da zavirimo u svakodnevni život i vidimo čime se bavi običan žitelj carstva među piramidama. Civilizacija koja je trajala 7000 godina sažeta na jedva nešto više od stotinu strana – kako odoleti?
Slično drevnoj Persiji, koju su Grci i Rimljani gledali sa nipodaštavanjem iako se radilo o civilizaciji naprednijoj od njihove, i današnja slika Egipta pod uticajem je engleskih kolonijalista koji su na Egipćane gledali kao na „sujeverne, prljave Afrikance“ i u njima videli samo riznicu blaga koju treba opljačkati i odvući u sopstvene muzeje. No, realno, većina Egipćana nije živela u palatama, nije sahranjivana u piramidama, niti je imala novca za mumificiranje, živeći životima dalekim od naše romantizovane slike njihove domovine. Prajs će nam ukratko objasniti kako su doživljavali vreme, upravljanje državom, veru, i šta su i kako radili da bi se prehranili. A mnoge su stvari radili značajno drugačije od susednih kultura ili današnjeg čoveka.
Prajs će nam, između ostalog, otkriti da su solarni kalendar s godinom od 365 dana uveli upravo stari Egipćani; da su carice, kao supruge vladara, često upravljale tekstilnom industrijom u zemlji koja je bila vrlo unosna; da su radnici umeli i da štrajkuju zbog neisplaćenih zarada; i da su carevi, osim od pobune radnika, mogli da strepe i od pučeva, jer su neki od njih umirali u krvavim prevratima (neki su mumificirani s preklanim vratovima); da su se konji i kamile pojavili relativno kasno u dolini Nila; da su ostavili za sobom na milione mumificiranih životinja, od mačaka do krokodila...
A na samom kraju, pošto nas upozna s egipatskim odnosom sa susedima i njihovim ratovima, Prajs će pokušati i da nam objasni i zašto se toliko starina nalazi van Egipta, te tako više egipatskih obeliska danas imamo u Rimu, nego u celom Egiptu.
Autor: Miroslav Bašić Palković
