Delfi Kutak je pročitao roman „Alhemizovana“: Knjiga koja se nikada ne zaboravlja
Da li biste, ako se potrudim da ga opišem, prepoznali osećaj koji me sada obuzima – nekakva zadovoljna obamrlost, nemo ushićenje i nešto kao „blic“ katatonija dok samo gledam u sklopljene korice ove KNJIGE, jer me je pomela doslovno, jer mi se čini da nisam nikada ovakvu pročitala, a možda se takva samo jednom i čita i nikada ne zaboravlja?
Potresena jesam – neočekivano me je zgrabila već svojim prvim rečenicama, toliko zgrozila i izmučila u svom prvom delu, čudila sam se kako su u papir utisnute takve strahotne emocije, neizdrživi bol, strah, bes, tuga, bespomoćnost, mržnja, mračna pomama za sakaćenjem i žrtvovanjem, zatim isceljenjem, a onda sve to iznova, još gore.
Pitala sam se dokle može ići mašta da izmisli načine za mučenje i ovo je sigurno vrhunac svega što sam ikada pročitala na tu temu... Možda nisam čitala ovakvih priča dovoljno, neko će reći, možda će biti u pravu, jer sam zatečena, ali nisam mogla ispustiti knjigu iz ruku. Kao da mi je srasla za šake dok sam je čitala, jer pored neobične i nesvakidašnje priče osećaj nudi višestruke senzacije: tvrde korice koje su prekrasne na dodir, veliki format koji omogućava stabilniju potporu za ovih više od devet stotina stranica, deblji papir svetlokrem boje koji prija očima, krupan i lako čitljiv font, a nijanse celog izdanja sa umetnički nasprejanim knjiškim fondom dodatno utiču na pripremu vas, kao čitaoca, na ono što vreba između prve i poslednje strane.
Šta je to?
Ovaj put, prijatelji moji, otkrićete sami. Svi oni koji se usude u ovu avanturu da krenu, učinite to, spremni na šok na početku i nemojte odustajati, jer ono što kreće u drugom delu doneće iznenađenje, preokret snaga i uvid u dotle nepoznato i nedokučivo. Prepoznaćete emocije koje tada obuzimaju, kakve god i kako god koga uhvate, jer nismo svi isti, ali jedno obećavam – nećete iz ovoga izaći nedotaknuti ili ravnodušni, i te kako ćete imati šta da kažete, kada se strasti smire, kada prodišete i kada se otkucaji srca uravnoteže.
Tada dolazi treći deo, dok još niste predahnuli od drugog, i onda shvatate – ova knjiga je fenomenalna! Ne umem, još uvek, da pronađem reči koje bi bile dovoljne da prenesu moj doživljaj posle čitanja, tu radost i ushit da sam doživela nešto važno i veliko, i da sada zavidim svima onima koji će ovo delo čitati prvi put. Onima, čije će srce drhtati uz Helenu Marino, dok prolazi svoju sudbinu, zapečaćenu sopstvenim izborom, donekle i sticajem ratnih okolnosti, bar mislimo da je tako.
Kakva ideja za sve ovo!
Tako sjajno zamišljena, odrađena do tančina i prenesena na papir, bez greške, kompleksna, odlično odrađenih karaktera svih likova, seciranih i nama predstavljenih ogoljenih emocija onih koji se uvijaju u svojoj mračnoj borbi, da, iako slomljeni, uvek daju sve od sebe zbog ideala, zbog cilja, neki iz mržnje, a neki i iz ljubavi, iako užasi rata eskaliraju oko njih.
Moralni aspekt odnosa između glavnih likova je upitan i može da deluje i kao vid stokholmskog sindroma, što mi je bila prva asocijacija ali ipak nije, što shvatate kada uronite u drugi deo priče, a treći je tek na pomolu. I tek će taj da vas zapravo zagrize, ma ujede, a vi ćete, šokirani, da uzmičete, ali i grabite sve što možete da saznate kako se ovo remek-delo završava.
Blago svima vama koji ćete tek početi „Alhemizovanu“!
Zahvaljujem na izuzetnom prevodu gospodina Skrobonje, verujem da je i sam ponet ovom pričom dao svoj doprinos da ona ovako zaokupi čitaoca. Hvala mojim rođenim drugaricama koje su rešile da mi zajedno učine ovaj poklon toliko vrednim da ću to pamtiti zauvek. Divne ste i volim vas!
Uživajte! Moja ocena je pet zvezdica!
Autor: Tatjana Todorović
Izvor: Delfi Kutak
