Prikaz romana „Bezimena žena“ Vanese Monfort: Šta nam to sledi nakon romana „Žene koje kupuju cveće“?
Zašto istorija teži cikličnosti, to je tajna. Možda zato što čovek ima porok ili potrebu da zaboravlja da bi živeo.
Pred vama je moja prva ovogodišnja recenzija jednog istorijskog romana. Nije lako svrstati ovaj roman u okvire samo jednog žanra, budući da u njemu ima dosta elemenata biografije, ali ipak smatram da je istorijska osnova njegova najjača strana. Reč je o romanu „Bezimena žena“ Vanese Monfort, koju pamtimo po romanu „Žene koje kupuju cveće“, a koji mi se izuzetno dopao.
Na početku priče upoznajemo Noeliju Sid, pozorišnu rediteljku koja dobija zadatak da na scenu postavi komad „Čaranje“, delo čuvenog dramaturga Gregorija Martinesa Sijere. Kako bi se što bolje pripremila za ovaj poduhvat, odlučuje da istraži njegov život, što je dovodi do njegove supruge Marije Leharage i do saznanja da je upravo ona stvarni autor ovog dela, uprkos tome što iza njega stoji ime njenog muža. Ovaj deo priče smešten je u 2018. godinu, a odatle se selimo u prošlost – u različite periode dvadesetog veka, kada su glavni junaci ove knjige zaista živeli.
Vanesa Monfort nas vodi na putovanje kroz različita mesta i važne istorijske trenutke, u kojima nas detaljno upoznaje sa životima brojnih ličnosti koje su ostavile dubok trag u Španiji – među kojima su Huan Ramon Himenes, Manuel de Falja, Marija Gerero, Klara Kampoamor, Federiko Garsija Lorka…
Dok budete čitali roman „Bezimena žena“, nećete uživati samo u stilu autorke, koji mi se izuzetno dopada zbog bogatog rečnika i fantastične naracije (zato je, inače, čitaoci i vole), već ćete krenuti i u svojevrsnu šetnju kroz istoriju, tokom koje ćete otkriti ili ponovo oživeti neke zaboravljene događaje.
Pored svega toga, autorka ovim romanom poručuje da je nužno da se oda zasluženo priznanje spisateljicama i dramaturškinjama koje često nisu potpisivale svoja dela, već su bile primorane da koriste muške pseudonime kako bi se njihova dela uopšte objavila ili izvela na daskama vodećih svetskih pozorišta.
Marija Leharaga, ili Marija Martines Sijera, bila je neumorna i požrtvovana žena koja je ostavila trag u brojnim sferama umetnosti, ali nikada nije zauzela zasluženo mesto u istoriji. Pored toga, bila je aktivna u politici kao narodna poslanica i borila se za prava žena tokom celog života. Ona predstavlja pravu inspiraciju i uzor, pogotovo ako se uzme u obzir da je prošla kroz veoma teške trenutke dok je bila u egzilu.
Većinu njenih dela potpisao je njen suprug Gregorio. Čak ni posle razvoda ona se nije izborila da bude navedena makar kao koautorka. Osim toga, on je u svom testamentu uopšte nije ni pomenuo. Uprkos tome što se u mnogim prilikama borila za prava žena, često je popuštala pred muževljevim zahtevima, zbog čega nikada nije dobila priznanje kakvo je zaslužila – ostala je „bezimena“.
Zbog obilja podataka i dužine poglavlja čitanje u pojedinim trenucima zahteva sporiji ritam, ali to ni na koji način ne šteti samoj priči. Autorka navodi sve te podatke i brojne aktere kako bi nas uspešno smestila u određeni prostor i vreme i time nam približila Marijinu fascinantnu životnu priču.
Roman „Bezimena žena“ toplo preporučujem svima koji žele da uživaju u čitanju, ali usput saznaju nešto novo o različitim pokretima u umetnosti i upoznaju fascinantnu ženu. Ona će vas zasigurno zaintrigirati, pa ćete, baš kao i ja, poželeti da saznate nešto više o njenom životu. Vanesa Monfort neguje sjajan stil pisanja – sa puno mudrosti oživljava događaje koji moraju biti ispričani i dočarava nam živote žena koje su živele u drugačijem svetu.
Izvor: librospordoquier.com
Prevod: Kristijan Vekonj
