U središtu romana „Voli te mama“ Ilijane Zander nalazi se Makenzi Kasper – mlada, inteligentna studentkinja i talentovana spisateljica, ali pre svega ćerka autorke psiholoških trilera Elizabet Kasper. Majka glavne junakinje bila je globalno poznata književna zvezda, autorka bestselera ispunjenih osvetom, nasiljem i mračnim ljudskim porivima. Njena iznenadna smrt – naizgled nesrećan slučaj – potresa javnost i ostavlja niz neodgovorenih pitanja

U svojim ranijim svetskim hitovima „Moć drveća“, „Skriveni život životinja“ i „Tajni život drveća“, čuveni nemački prirodnjak Peter Voleben uspešno je pronikao u misterije flore i faune oko nas, a u svojoj novoj studiji „Naše divlje nasleđe“ okreće se ljudima pokušavajući da ustanovi zašto su ljudi vođeni nagonima i kako instinkti upravljaju nama i našim ponašanjem.

Roman „Pogrešna sestra“ Kler Daglas napet je i vešto ispleten psihološki triler koji istražuje zamršene porodične odnose, izdajstva i misterije, od kojih su neke smrtonosnije od drugih.

Roman „Pariz–Holivud“ francuske autorke Sesil Miri na prvi pogled deluje kao klasična romantična komedija o susretu „obične“ žene i nedostižne filmske zvezde, ali se vrlo brzo otkriva kao priča o iluzijama, identitetu i unutrašnjim lomovima junakinje koja pokušava da pronađe svoje mesto između fantazije i stvarnosti.

I psiholog i čitalac, i detektiv i slušalac, i dobar provodadžija, sve to jedan dobar knjižar ili bibliotekar biti mora. Pa, možda čak i čarobnjak, jer koliko vam je puta vaš knjižar tutnuo neku knjigu u ruke i uneo vam njome čarolije ili magične promene u život? Čuveni Džejms Paterson je, uz pomoć kolega Meta Eversmena i Krisa Munija, u knjizi „Tajni život knjižara i bibliotekara“ prikupio zanimljive životne priče, iskustva i doživljaje ovih marljivih delatnika koji nam svojim preporukama šire horizonte, kulturno nas uzdižu, unose malo zabave i razonode u život, a možda i leče kad nam knjiga, vešto i pažljivo odabrana, može biti jedini lek.

Luiza, jedna od glavnih junakinja „Slike s morem“, Bakmanovog poslednjeg romana koji je objavljen na srpskom jeziku u prevodu Nikole Pajvančića, prinuđena je da se neprestano seli, posvuda vukući sa sobom preteški emotivni prtljag koji se s vremenom samo umnožava.

Posmatrajući dosadašnji rad Gorana Markovića, jasno je da u njemu postoji više tematskih i poetičkih krugova, a njegovi junaci – bilo da se radi o istorijski utemeljenim ličnostima ili fiktivnim tvorevinama – uvek se nalaze na pola puta između mogućeg i nemogućeg, tradicionalnog i modernog, te kolektivne istorije i intimnog svedočanstva pojedinca.

Debitantski roman Džamile Ahmed „Svaki izlazak sunca“ ambiciozno je iniciran idejom za rekontekstualizacijom nama najpoznatijeg dela arapske književnosti, pričama iz „1001 noći“. U okvirnoj priči o caru Šahrijaru i njegovoj osveti zbog neverstva supruge, autorka je pronašla motiv za portret mlade Šeherezade, koja se u ovoj verziji dobrovoljno vezuje brakom za cara kao njegova četvrta supruga. Povučena željom da se lanac pogubljenja prekine, kao i činjenicom da je car uprkos svemu privlači, uzda se u svoj pripovedački dar i to da joj je dvor već poznat, jer ona je kćer uvaženog velikog vezira koji je i carev prvi savetnik. Sa njom će u neizvesnost ovakve žrtve krenuti i njena rođena sestra Dunjazada, ostavljajući oca u brizi i strahu kada se pridruže Šahrijarovom pohodu u Trećem krstaškom ratu.