Prikaz knjige „Tajni život knjižara i bibliotekara“: Anđeli razonode, saosećanja i izazova
Profesije knjižara i biliotekara, sudeći po odgovornosti i uticaju koji mogu ostvariti na pojedinca i društvo, zasigurno spadaju u red zanimanja koja imaju nemali značaj za sudbinu čovečanstva. To bi, bez sumnje, potvrdio i svaki ljubitelj knjiga, bilo da se radi o čitaocu koji među najveća životna zadovoljstva ubraja trenutke nad rasklopljenom knjigom i koji iza korica nalazi zaklon od buke mnogometežnog sveta, bilo da se radi o vremešnom posetiocu koji, prelazeći dlanom duž krcatih polica, oseća duboku čežnju za svim onim što neće stići da pročita, bilo da je reč o zanesenjaku koji džeparac ili poslednju ušteđevinu daje za tek objavljeno delo svog omiljenog pisca. Predusretljivi lokalni knjižar ili omniscijentni bibliotekar, upućen u navike i preferencije korisnika sa kojima radi, u životu jednog takvog, istinskog knjigoljupca važan je skoro kao porodični lekar, vaspitač koji se zauvek pamti ili učitelj koji nam je, svojim saosećanjem i umećem da prenese znanje, značajno promenio život.
Sami knjižari i bibliotekari, iako u savremenom svetu nisu visoko društveno vrednovani niti adekvatno plaćeni, skoro bez izuzetka, smatraju svoj posao istinskom privilegijom i obavljaju ga sa mnogo posvećenosti i uživanja, postajući tako mnogo više od trgovca se bori sa konkurencijom ili poznavaoca savremene tehnologije koji jednim klikom prosleđuju informacije na upit korisnika. Ako dobro obavljaju svoj posao, i jedni i drugi, moraju biti pronicljivi psiholozi i nenametljivi pedagozi, uspešni poslovni stratezi i elokventni zagovornici demokratskih vrednosti, neumorni inovatori i čuvari tradicije, individualci i proaktivni članovi zajednice, ali i valjan uzor za doživotno učenje koje promovišu.
Uzajamno poverenje zasnovano na pravovremenoj sugestiji, diskretno zapodenutoj razmeni utisaka, ispruženoj ruci sa knjigom koja nam u određenom životnoj fazi može pomoći više nego ma koji analgetik ili sedativ, vremenom mogu prerasti u istinsko prijateljstvo, pa se u knjižaru ili u biblioteku, osim po lektiru, počne navraćati i po osmeh, utehu, ohrabrenje ili, nadasve potreban, topao i okrepljujući razgovor sa tamošnjim osobljem. Upravo takvim anđelima razonode, saosećanja i izazova, da ih nazovemo u duhu Ralfa Valda Emersona, posvećena je i knjiga „Tajni život knjižara i bibliotekara“, koju je uz pomoć Meta Eversmena priredio Džejms Paterson, autor poznat po nizu bestselera posvećenih forenzičkom psihologu Aleksu Krosu, koji su ekranizovani, prevođeni na brojne jezike i prodati u čak 350 miliona primeraka.
Sakupivši među jedne korice autentična iskustva knjižara i bibliotekara, koji sa izuzetnom posvećenošću decenijama obavljaju svoj posao širom SAD i Kanade, priređivači su uspeli da sačine svojevrsnu knjigu duboke zahvalnosti prema profesijama koje su nazvali elitnim odredima na prvoj liniji fronta. Jer, bez obzira kojim segmentom ovih složenih i zahtevnih zanimanja se bave, knjižari i bibliotekari se svom svojom snagom, strpljivošću, znanjem i kreativnošću beskompromisno, entuzijastično i bez predaha, suprotstavljaju svemu što ugrožava formiranje budućeg čitaoca i razvijanje čitalačkih navika. Da su neuporedivo malobrojniji od protivnika – neumoljivo potvrđuje statistika: od pet osoba samo je jedna jedina predani čitalac. Da im malo toga zaista ide na ruku jasno je na osnovu pretećih prognoza o skorom kraju knjige u tradicionalnom obliku, upozorenjima psihologa na posledice ekranizma i skoro neprestanom omalovažavanju koje dolazi sa svih strana (nije se uopšte teško setiti brojnih sterotipnih, karikaturalnih, pa i uvredljivih načina na koje su predstavljane ove profesije u serijama, filmovima, pa čak i u televizijskim reklamama!). Ali, da ne posustaju i da još uvek poseduju snažnu motivaciju da čitavu svoju okolinu ubede kako je čitanje zapravo svojevrsna magija – koja nas prenosi u udaljene prostore, minulo i buduće doba, pa čak i u um drugog čoveka – potvrđuje svaka od priča zastupljena u ovom zborniku tekstova koje je na srpski jezik prevela Branislava Radević Stoiljković.
Iako objedinjeni naslovom na osnovu koga neobavešteni čitalac može pomisliti da knjiga otkriva mračne ili zagonetne strane poslovanja knjižara i biblioteka, svaki od priloga na njenim stranicama, u stvari, potvrđuje da su knjižarstvo i bibliotekarstvo izuzetno zahtevne i složene delatnosti. Duboko introspektivna, često potresna i veoma dirljiva svedočenja ljudi koji su radni vek posvetili knjizi, otkrivaju koliko je altuizma, raznovrsnih strategija, znanja i inventivnosti potrebno da se odgovori na zahteve savremenog doba za koje je karakteristična neprekidna borba suštine sa značajem koji se pridaje formi. Zajednička nit koja povezuje i čvrsto na okupu drži pripovesti različitih autora jeste neizostavni opis vlastitog odnosa prema čitanju i težnja da se ista strast probudi u drugim ljudima. Uz primere koji ukazuju na značaj čitanja kao načina da se čovek učini mudrijim, stabilnijim i empatičnijim bićem, u priloženim tekstovima jasno je naglašena i svest o potrebi da se pomogne drugom čoveku i čitavoj zajednici pred mnoštvom globalnih i individualnih izazova.
Nakon čitanja ove knjige, beležnica će vam biti ispunjena dragocenim izvodima i duhovitim citatima. Ali, ako ste pritom i sami po profesiji bibliotekar ili knjižar, sasvim sigurno, biće vam puno – i srce.
Autor: Olivera Nedeljković
