Laguna - Natanijel Hotorn - Knjige o kojima se priča

Natanijel Hotorn

Natanijel Hotorn je rođen 1804. u Sejlemu u Masačusetsu, u uglednoj i imućnoj porodici. Kada je počeo da piše fikciju, građu je pronalazio u biografijama svojih predaka i istoriji kolonijalne Nove Engleske. Studirao je na Koledžu Boudin od 1821. do 1825. Roman Fanshajv, prvo delo koje je objavio 1828, kasnije nije smatrao dovoljno dobrim. Objavio je nekoliko kratkih priča u časopisima, koje je sakupio i 1837. objavio pod nazivom Dvaput ispričane priče. Godine 1842. oženio se Sofijom Pibodi. Skerletno slovo objavljeno je 1850, nakon čega je usledio niz drugih romana. Vaspitavan u tradiciji puritanizma i svestan značaja promišljanja transcendentalnog, Hotorn je oba podvrgavao skeptičkom preispitivanju, što je postalo karakteristično za njegov književni rad. Smatrajući krivicu, stvarnu ili zamišljenu, otvorenu ili prikrivenu, univerzalnim ljudskim iskustvom, Hotorn ju je često problematizovao u svojim delima. Njegov intelektualni i umetnički integritet posebno su cenili savremenici poput Hermana Melvila koji mu je posvetio roman Mobi Dik, ali i neki od najznačanijih pisaca potonjih generacija kao što su Henri Džejms i Vilijam Fokner. Natanijel Hotorn umro je 19. maja 1864. u Plimutu u Nju Hempširu. Sahranjen je na groblju u Konkordu u Masačusetsu, danas poznatom pod nazivom Greben pisaca.

Prikaz romana „Skerletno slovo“: Simbol ne samo ženskog već i ljudskog otpora gluposti

11.10.2024.
Američki klasik Natanijel Hotorn (1804–1864) najpoznatiji je upravo po ovom delu čiji je siže širom sveta poznat kroz filmsku adaptaciju u kojoj je glavnu ulogu igrala Demi Mur. Ester Prin je mla...
više

Prikaz romana „Skerletno slovo“: Žig osude i stradanja

23.08.2024.
Roman neobičnog naslova, simbolički izrazito snažnog potencijala, predstavlja klasik američke književnosti 19. veka. Verovatno je mnogima poznata ekranizacija, kod nas (prikladno) prevedena kao „Slovo...
više

Prikaz romana „Skerletno slovo“ Natanijela Hotorna

05.07.2024.
Poput većine knjiga za koje sam pisala prikaz do sada, „Skerletno slovo“ takođe je klasik. Sigurna sam da su mnogi od vas čitali ovaj roman u tinejdžerskim godinama, a još više ubeđena da ste pogledal...
više

Knjiga nedelje – „Skerletno slovo“

23.09.2024.
Za svoje članove Laguna uvek ima dobre vesti! Svake nedelje jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za Knjigu nedelje. To znači da će naši članovi samo te nedelje moći da kupe Knjigu nedelje sa spec...
više

Divljenja vredna knjiga kojoj se uvek treba vraćati: „Skerletno slovo“ u prodaji od 20. juna

18.06.2024.
Nova knjiga u Laguninoj ediciji „Za sva vremena“ koja nudi čitaocima priliku da se podsete ili upoznaju sa delima klasične književnosti ali i ostvarenjima koje danas nazivamo „savremenim klasicima“, n...
više
nova izdanja knjiga domaćih autora laguna knjige Nova izdanja knjiga domaćih autora
20.12.2024.
Knjige Jelene Bačić Alimpić uvek su aktuelne i u vrhu čitanosti. U knjižarama će se uskoro naći 34. izdanje njenog romana „Pismo gospođe Vilme“, 26. izdanje „Poslednjeg proleća u Parizu“, dok će uskor...
više
robert hodel o bori stankoviću švajcarac o vranjancu laguna knjige Robert Hodel o Bori Stankoviću: Švajcarac o Vranjancu
20.12.2024.
Robert Hodel, rođeni Švajcarac, autor zapažene knjige o Bori Stankoviću „Ranjav i željan“, imao je drugu beogradsku promociju knjige, na kojoj je lično učestvovao. To je bio povod za pregršt pitanja. ...
više
đorđe bajić predstavio jedno đubre manje na novoj s laguna knjige Đorđe Bajić predstavio „Jedno đubre manje“ na Novoj S
20.12.2024.
Gost emisije „Pokreni se“ na televiziji Nova S bio je Lagunin autor Đorđe Bajić, koji je predstavio svoj novi roman „Jedno đubre manje“. Sa Bajićem je razgovarao Marko Novičić, novinar i urednik jutar...
više
prikaz knjige vizantijski svet blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva laguna knjige Prikaz knjige „Vizantijski svet“: Blistavi sjaj hiljadugodišnjeg carstva
20.12.2024.
Ako ne računamo Kinesko carstvo u dalekoj Aziji, moćna Vizantija bila je verovatno najdugovečnija država staroga veka, opstavši u raznim oblicima na samom vrhu Balkanskog poluostrva preko hiljadu godi...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.