Američki klasik
Natanijel Hotorn (1804–1864) najpoznatiji je upravo po ovom delu čiji je siže širom sveta poznat kroz
filmsku adaptaciju u kojoj je glavnu ulogu igrala
Demi Mur. Ester Prin je mlada žena uhvaćena u klopku puritanske kolonije u blizini Bostona, koja neguje sve vrednosti donesene iz Evrope na brodu „Mejflauer“. Ti prvi doseljenici, primorani na surovu borbu za opstanak, doveli su hrišćanske principe moralnosti do apsudra koji je kulminirao čuvenim suđenjem „vešticama“ u Salemu. Gradić je ujedno i Hotornovo rodno mesto, te on sa razdaljine od gotovo dva veka pripoveda priču o ženi koja je, smatrajući sebe udovicom jer joj je muž nestao, dozvolila sebi vanbračnu vezu i u njoj rodila ćerku. Zgrožena ovolikom slobodom koju je sebi dozvolila, zajednica je osuđuje da nosi na haljini skerletno slovo, nešto blažu varijantu stigme od utiskivanja žiga na rame koja je praktikovana prema prestupnicama u Evropi.
Na Esterinu nesreću, njen muž se pojavljuje i počinje bespoštedna borba ko će je više i nemilosrdnije kazniti. Hotornova priča ne bi imala ni vrednost ni značaj za današnjeg čitaoca da on nije bio majstor psihološke karakterizacije i oštri protivnik puritanskih shvatanja čiji će se restlovi zadržati u severnoameričkoj zajednici sve do pred kraj dvadesetog veka. Obeležavajući takvu vrstu morala kao dvostruku, on izdvaja likove koji se bacaju kamenom, prvi svesno krijući sopstvene grehe, jer, ima li idealnije žrtve od same žene, lepe i mlade, koja je pritom i majka vanbračnog deteta.
Savremenom čitaocu potrebno je malo strpljenja da prođe kroz uvodno poglavlje, tako karakteristično i za dela savremenika Vašingtona Irvinga, na primer, ili nešto kasnije Idit Vorton, da bi postavljanjem pozornice jedne istinske drame Hotorn pokazao sav svoj dar koji će ga učiniti poznatim i danas. Cenio ga je
Borhes, citirali su ga mnogi – uz Henrija Dejvida Toroa i
Marka Tvena – verovatno je najcitiraniji američki pisac.
Lik Ester Prin postao je simbol ne samo ženskog već ljudskog otpora gluposti, verskom fanatizmu i licemerju, ispod čijeg plašta se krilo koristoljublje i ljubomora. Muškarci u tim prvim puritanskim zajednicama prestravljeni su pojavom hrabre žene koja se ne pokorava, a žene je preziru jer nemaju njenu hrabrost i odvažnost. Da li je nakon svega Ester Prin ostala obeležena ili slobodna, odgovor je jasan. Da li ju je u njenoj borbi pratio čovek koga je zaista volela, otkriće sâm rasplet ovog romana koji, paradoksalno, jeste aktuelan i danas.
Autor: Aleksandra Đuričić
Izvor: Nedeljnik