Vera Mutafčijeva
Vera Mutafčijeva (1929–2009) poznata је bugarska spisateljica i istoričarka medievalista. Rođena u Sofiji, u akademskoj porodici, diplomirala je istoriju i već ranih šezdesetih otpočela karijeru kao naučna saradnica Instituta za balkanske studije Bugarske akademije nauka. Stekla je međunarodni ugled istraživanjem u oblasti osmanskih studija. Osmansku istoriju sagledavala je objektivno, izvan ideoloških stega kojima je istoriografija u vreme blokovske podele sveta bila obojena. Od sredine šezdesetih posvećuje se pisanju, pretačući svoja akademska saznanja u živopisne istorijske romane popularne na celom Balkanu i u Istočnom bloku. Jedna je od retkih spisateljica koje su doživele priznanje i kao istoričarke i kao pisci.
Dobila je međunarodnu nagradu „Gotfrid fon Herder“ Univerziteta u Beču za životno delo (1980), bugarsko odlikovanje „Georgi Dimitrov“ (1989), Nagradu grada Sofije (1986) i druge književne nagrade, između ostalih Udruženja bugarskih pisaca za prozu, nagrade „Ivan Nikolov“ za životno delo, „Hristo G. Danov“ za ukupan doprinos bugarskoj književnosti, književne nagrade „Ivan Vazov“ (2005), Zlatne ruže na Filmskom festivalu u Varni za scenario filma Han Asparuh, Ordena Stare planine prve klase itd. Devedesetih je počela da se bavi angažovanim novinarstvom, kao istaknuta zagovornica tranzicije bugarske komunističke države u otvoreno društvo, za šta je dobila nagradu „Džon Panits“ za stvaralaštvo u oblasti masovnih medija i istraživačkog novinarstva.
Njeni romani su prevedeni na hrvatski, slovenački, češki, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski i ruski jezik.
Scenaristkinja je filma Han Asparuh, epskog filmskog ostvarenja o osnivanju srednjovekovne Bugarske, zasnovanom na njenom romanu iz 1980. Pagansko proročanstvo. Napisala je preko trideset pet istorijskih romana, između ostalih – Ja, Ana Komnina (Аз, Анна Комнина), Alkibijad, mali (Алкивиад Малки), Alkibijad, veliki (Алкивиад Велики), Poslednji Šišmanovci (Последните Шишмановци), Zamisliti nezamislivo: mladost Rakovskog (Образ невъзможен. Младостта на Раковски) – a Slučaj Džem najpoznatiji je i najpopularniji među njima.
Foto: veramutafchieva.net
Dobila je međunarodnu nagradu „Gotfrid fon Herder“ Univerziteta u Beču za životno delo (1980), bugarsko odlikovanje „Georgi Dimitrov“ (1989), Nagradu grada Sofije (1986) i druge književne nagrade, između ostalih Udruženja bugarskih pisaca za prozu, nagrade „Ivan Nikolov“ za životno delo, „Hristo G. Danov“ za ukupan doprinos bugarskoj književnosti, književne nagrade „Ivan Vazov“ (2005), Zlatne ruže na Filmskom festivalu u Varni za scenario filma Han Asparuh, Ordena Stare planine prve klase itd. Devedesetih je počela da se bavi angažovanim novinarstvom, kao istaknuta zagovornica tranzicije bugarske komunističke države u otvoreno društvo, za šta je dobila nagradu „Džon Panits“ za stvaralaštvo u oblasti masovnih medija i istraživačkog novinarstva.
Njeni romani su prevedeni na hrvatski, slovenački, češki, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski i ruski jezik.
Scenaristkinja je filma Han Asparuh, epskog filmskog ostvarenja o osnivanju srednjovekovne Bugarske, zasnovanom na njenom romanu iz 1980. Pagansko proročanstvo. Napisala je preko trideset pet istorijskih romana, između ostalih – Ja, Ana Komnina (Аз, Анна Комнина), Alkibijad, mali (Алкивиад Малки), Alkibijad, veliki (Алкивиад Велики), Poslednji Šišmanovci (Последните Шишмановци), Zamisliti nezamislivo: mladost Rakovskog (Образ невъзможен. Младостта на Раковски) – a Slučaj Džem najpoznatiji je i najpopularniji među njima.
Foto: veramutafchieva.net
Prikaz romana „Slučaj Džem-sultana“ Vere Mutafčijeve
12.07.2023.
„Šta je Džem Džemšid? Rob, prosti rob kog vode na lancu od trga do trga, ima još uvek nade na milost dobrog gospodara ili na otkup ili na bekstvo. A Džem milosti niti može očekivati niti bi je mogao p...
više
Prikaz romana „Slučaj Džem-sultana“: Dva koraka dalje
04.07.2023.
Čak i za nekog ko nije pročitao vrhunsku literarnu obradu lika Džem-sultana u Andrićevoj „Prokletoj avliji“ iz vizure njenog stanara, sumasišavšeg Ćamila-efendije, najmlađi sin sultana Mehmeda Drugog ...
više
„Slučaj Džem-sultana“ – veliki bugarski roman o ubogom osmanskom princu i Europi naših dana
06.06.2023.
Kada je 29. svibnja 1453. osvojio Konstantinopolj, čime je pao Istočni Rim, raspolutila se Europa i započeo dugi zaborav njezinih bizantskih korijena, sultan Mehmed II Osvajač imao je dvadeset i jednu...
više
Knjiga nedelje – „Slučaj Džem-sultana“
27.11.2023.
Za svoje članove Laguna uvek ima dobre vesti! Svake nedelje jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za Knjigu nedelje. To znači da će naši članovi samo te nedelje moći da kupe Knjigu nedelje sa spec...
više
Roman koji služi na čast bugarskoj književnosti: Predstavljen „Slučaj Džem-sultana“ Vere Mutafčijeve
05.07.2023.
Razgovor o romanu „Slučaj Džem-sultana“ Vere Mutafčijeve u ključu „Proklete avlije“ Ive Andrića održan je 4. jula u Zadužbini Ive Andrića. U razgovoru su učestvovali prof. dr Mihajlo Pantić, pisac i k...
više
Razgovor o knjigama „Prokleta avlija“ i „Slučaj Džem-sultana“ u Andrićevoj zadužbini
28.06.2023.
Sva lica Džem-sultana: roman Vere Mutafčijeve u ključu „Proklete avlije“ naziv je razgovora koji će biti upriličen u utorak 4. jula od 14 časova u Andrićevoj zadužbini (Milutina Bojića 4).
U ...
više
„Slučaj Džem-sultana“ Vere Mutafčijeve u prodaji od 5. juna
05.06.2023.
„Slučaj Džem-sultana“ najznačajniji je roman bugarske spisateljice Vere Mutafčijeve napisan u istočnjačkom maniru uvezanih priča različitih svedoka i pripovedača o njegovoj tragičnoj sudbini.
Džem ...
više
Megi O’Farel: Maštovito oživljavanje istorije
15.07.2024.
Autorka bestselera i dobitnica brojnih prestižnih književnih priznanja Megi O’Farel govori nam o inspiraciji za svoj roman „Portret jednog braka“, istraživanju istorijskih izvora, pisanju o stvarnim l...
više
Ivan Tokin: Moja duša je od limuna
15.07.2024.
Pisac Ivan Tokin objavio je reizdanje bestselera „Najnormalniji čovek na svetu“, zbog čega ga u prethodnim nedeljama „cimaju“ za intervju. Stefan Tošović je s Tokinom „trošio“ jedan lagani razgov...
više
O zbirci „Ukrštene reči”: Stihovanje usamljenog hodača
15.07.2024.
Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage ...
više
Prikaz knjige „Persijanci“: Prva supersila drevnoga sveta
15.07.2024.
Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa ka...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.