Od autorke romana Smrtni ishod atletskih povreda

Beni noćima vozi auto-putevima istočne Evrope, puši previše i obilazi pet-šopove držeći motivacione govore o sreći pasa i mačaka, iako ne veruje ni u proizvode koje prodaje ni u rečenice koje ponavlja. Hotelske sobe, benzinske pumpe, fluorescentna svetla i beskrajni razgovori sa kolegama, podjednako smešni i iscrpljujući, čine njegovu svakodnevicu. Istovremeno, daleko od zemlje koju je napustila u nadi da će negde drugde život imati više smisla, Marija pokušava da održi privid sređenog života uz muža hirurga koji svaku večeru pretvara u pozornicu za sopstvene monologe. Oko njih se nižu ljudi umorni od posla, braka, ambicija i zadatih uloga, svi podjednako željni bliskosti koja im nedostaje.

Između porodičnih ručkova, poslovnih prezentacija, pogrebnih procedura, kasnovečernjih vožnji i uspomena koje ne blede, Milica Vučković piše o savremenoj usamljenosti precizno, nežno i duhovito. Sa izoštrenim osećajem za apsurd svakodnevice, autorka prepoznaje ono neprijatno, a suviše blisko: roditelje koji decu „vole najviše na svetu“, ali ih nikada ne čuju, odrasle ljude zarobljene u floskulama o produktivnosti i uspehu, partnere koji umesto osećanja dele rutine i hobije, i decu koja prerano nauče da ne traže – i ne očekuju – ništa.

„Slojevita i duboka, uzbudljiva i dinamična priča naseljena mnoštvom ubedljivo izvajanih likova do čijih nam je sudbina i te kako stalo čak i u trenucima kada nam se čini da njima više nije stalo ni do čega. Život glavnog junaka Benija ispunjen je događajima i ispražnjen od smisla; pouzdana i finom ironijom obojena naracija vodi nas kroz njegova nastojanja da taj smisao pronađe, da bi nas na kraju neumoljivo navela da se zajedno s Benijem suočimo sa pitanjem: kako smo dozvolili sebi da postanemo tako neizlečivo sami?“
– Zoran Paunović