I najveće stvarne države, gradovi, dvorci, riznice, utvrđenja, donžon-kule – mogu da nestanu. Mogu da se zaborave. Ali iza svakog sna, bio on i neostvaren, ostaje neki trag na putu – svedočanstvo nečega što smo zaboravili.

U nastavku pripovesti koja se odigrava u vreme Despota Stefana Lazarevića pratimo putovanje neobičnog putnika iz Italije Ceca Bokuzija, koji lađom pristiže do obale ispod beogradske tvrđave, noseći sa sobom jedan dragoceni dokument i neobičan kovčeg prepun morskog kamenja. U svom važnom hodočašću, koje je blagoslovio lično rimski papa Martin V, italijanski gost upoznaće najpre žitelje Beograda, njihove običaje, priče i sujeverja, način života, snove i varljiva svedočenja, a zatim i samog despota i njegovog savetnika Konstantina Filozofa.

Uskoro će se pokazati da je putovanje u Beograd samo deo veličanstvenog poduhvata koji je Ceco Bokuzi preduzeo da bi dokazao kako je more u biblijska vremena prekrivalo ceo poznati svet, da raspoloživim i pronađenim fosilima, predmetima, papirima i predanjima posvedoči tu istinu iz Svetog pisma. U dubinskim slojevima priče otvaraju se pred čitaocem teme pamćenja i zaborava, jezika, merenja i zapisivanja, najzad i ljudske potrebe da se opiše svet pre nego što nestane. 

Čovek koji je hodao dnom mora je nova priča, novi „tok“ u Romanu delti Gorana Petrovića, univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.