Od autorke bestselera Osmeh za svaki dan, Zovem se Mama, Od reči do reči, Priči nikad kraja

I taman kad sam pomislila da će me Jelica svojom prvom samostalnom knjigom teško nasmejati više nego što je to bio slučaj sa zbirkama Zovem se Mama 2, Bolja strana, Život za poneti ili Priči nikad kraja (da savesno nabrojim sve naše saradnje koje su me toliko uveselile) – kad eto meni iznenađenja! Tolike njene priče sam iščitala, probrala, neke uvrstila, neke strogo odbacila, ispisala poneka crvena slova, tekstove za korice, naloge za dizajnere, ganjala se s lektorima, korektorima i Jeličinim „ne dam da mi dirate“ zahtevima. Otkrila sam, s neizmernim zadovoljstvom, da je Jelica baš ovom knjigom zadala sebi i svim svojim čitaocima onaj ton, one uvrnutozavrnute rečenične bravure, urnebesna kretanja životnih pratilaca po liniji kućnog fronta, miris i ukus degustativne nostalgije i dekorativnoestetske kerefeke koje toliko volimo. I teme, i junaci, i humor, sve je tu, ama baš onako kako ja najviše volim, i to u ritmu kakvom se nisam nadala! Dešavalo mi se da se ovoliko kikoćem i uz prethodne knjige, samo što bi tu i tamo taj smeh malo zgasnuo, al’ ovde samo pršti, ne prestaje, intenzitet mu se ne smanjuje.

Razmišljale smo da zavedemo red među ove prvoobjavljene priče, da im osmislimo specijalan urednički redosled. Ali sam kapitulirala pred idejom iznenađenja. Neka se i čitalac, baš kao i ja, nevino upusti u ovu slasnu zbirku priča, neka ga svaka sledeća nečim iznenadi. Možda će pomisliti da su to već negde pročitali, ali u tome je cela čar: verni čitaoci treba da znaju poreklo tih priča, a ako ih prepoznaju – tim bolje, čestitamo na poznavanju materije!

Ovo je velika izjava literarne ljubavi urednice autorki, a da ta emocija ni slovcem u ovom tekstu do sada nije pomenuta.

– Srećna urednica