Deset godina kasnije, u Lusijani nije ostalo ništa od one vesele i zavodljive devojke kojoj je poznati pisac Kloster diktirao svoje romane. Posle tragične smrti svog dečka, a zatim redom, njenih najdražih, Lusijana živi u strahu osvrćući se na svaku senku, svakog prolaznika, podozrevajući da su te smrti metodična osveta smišljena protiv nje, krug koji će se zatvoriti tek sedmom žrtvom. U najvećem očajanju obraća se jedinoj osobi kadroj da uđe u Klosterov zlokobni svet. Sveske sa zapisima Henrija Džejmsa i Skofildova Biblija biće ključ za putovanje bez povratka u najizvornije područje zla. Da li bi neki ubica mogao pažljivo da imitira slučajnost, da smisli geometriju smrti i da ostane nekažnjen? Kakva je kazna za one koji su nas lišili svega i naneli nam najveći bol? Posle međunarodnog uspeha Neprimetnih zločina, Giljermo Martines je napisao intezivan i izuzetan triler, remek-delo koje ga ističe kao jednog od najvažnijih pisaca svoje generacije.

OVO JE KNJIGA KOJA ME JE ODVELA u centar paklenih krugova od kojih se sastoji svaki izuzetan triler, to jest u piščevu sobu u kojoj se začeo zametak romana poznatog Klostera ali i zagonetnih smrti pod senkom njegove pretpostavljene i metodične osvete. Nesmotreni dodir po vratu vesele i zavodljive devojke Lusijane kojoj Kloster diktira svoje romane, bio je dovoljan da se razbaruši podnošljiv poredak sveta do granica nepodnošljivog zla u kojem počinju da se nižu smrti njenih najdražih. Da li je samo pisac u stanju da, vođen starozavetnom aritmetikom smrti „sedam za jednog“, imitira slučajnost i inicira osvetu izvršenu bez oružja, pomoću prirodnih elemenata?  Matematičar i pisac, Argentinac Martinez navodi junake da igraju tango na život i smrt, pokazujući nam ovom besprekorno smišljenom knjigom kako su i u njoj, kao u životu, važni koraci. Samo jedan pogrešan i...

DUBOKO U KNJIZI POKAZAO SE NJEN DOSEG... Vešto vođena krimi priča, u kojoj Lusijana živi u strahu, podozrevajući da će se niz prethodnih žrtvi okončati njenom, sedmom, smrću, pruža na uvid i pitanja koja nadmašuju grozničavost običnog suspensa. Smisao osvete, koja se suprostavlja pozivu praštanja, od Medeje, Hamleta, poniženih i uvređenih Dostojevskog pa preko Tolstojevog epigrafa „Ane Karenjine“: „Moja je osveta i ja ću platiti, reče Gospod“ – u romanu Martineza dostiže jačinu neljudskog vapaja za zadovoljenjem pravde. Kakva je kazna za one koji su nas lišili svega i naneli nam najveći bol?

PRVA REČENICA GLASI: „Jednog nedeljnog jutra zazvonio je telefon, i da bih se javio, morao sam da se otrgnem od mrtvačkog sna.“

POSLEDNJE REČENICE GLASE: „ – To će biti roman drukčiji od svih koje sam do sada napisao. Ne znam za vaš – rekao je. – Ali moj će imati srećan kraj...“

KADA BI OVA KNJIGA BILA GRAD: po njoj bi promicali automobili, vreva prolaznika, bezlična gužva u kojoj svaka senka  predstavlja opasnost.

DOK DRŽIM OVU KNJIGU U RUKAMA razmišljam kako je samo jedan nepromišljeni gest u stanju da nam potpuno preobrati život.

PREPORUKA ZA ČITANJE: Čim još noćas pročitate ovu knjigu, nabavite i Martinezove „Neprimetne zločine.“

– Ljubica Arsić