Imre Kertes
Imre Kertes (1929-2016), mađarski književnik, rođen je u Budimpešti. Za vreme Drugog svetskog rata, kao četrnaestogodišnak deportovan je u nacistički logor Aušvic, a zatim u logor Buhenvald. Po završetku Drugog svetskog rata, vraća se u Budimpeštu gde radi kao novinar za Vilagošag, od 1948. Godine 1951. dobija otkaz i posvećuje se pisanju i prevođenju, između ostalog prevodi dela Ničea, Horfmanstala, Frojda, Rota, Vitgenštajna i Kanetija. Podjednako proskribovan kao Jevrejin i u nacističkoj i komunističkoj Mađarskoj, iselio se u Nemačku.
Svoje najpoznatije djelo Besudbinstvo, u kojem opisuje iskustvo petnaestogodišnjeg dečaka u koncentracionim logorima Aušvic, Buhenvald i Zajc, započinje 1960. a objavljuje ga tek 1975. godine. Iako po žanru kvaziautobiografija, ovaj roman, po piščevim rečima, ne sadrži značajnije autobiografske elemente. Po tom romanu snimljen je i istoimeni film 2005. godine u režiji Lajoša Koltaija.
Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine.
Objavio je dela Besudbinstvo (Sorstalanság), 1975, Fijasko (A kudarc), 1988, Kadiš za nerođeno dete (Kaddis a meg nem születetett gyermekért), 1990, Izviđač (A nyomkereső), 1977, Engleska zastava (Az angol labogó), 1991, Galiotov dnevnik (Gályanapló), 1992, Drugačiji ja: hronika metamorfoze (Valaki más: a változás krónikája), 1997, Holokaust kao kultura (A holocaust mint kultúra), 1993, Tren tišine dok vod za streljanje ponovo puni puške (A gondolatnyi csend, amíg kivégzőoztag újratölt), 1998, Prognani jezik (A száműzött nyelv), 2001, Likvidacija (Felszámolás), 2003.
Osim nekoliko prevoda po časopisima, na srpski jezik prevedena su njegova dva romana, Besudbinstvo (prev. Aleksandar Tišma), Novi Sad, 2002, i Kadiš za nerođeno dete (prev. Arpad Vicko), Novi Sad, 2005, i kraća novela u knjizi Jedan događaj (zajednička knjiga koju čine dva teksta: Imre Kertes, Zapisnik, i Peter Esterhazi, Život i književnost, prev. Sava Babić), Beograd, 2006.
Kritikovao je Stivena Spilberga za prikaz holokausta u filmu Šindlerova lista (1993) kao oličenje kiča: „Smatram kičem svako predstavljanje holokausta koje nije u stanju ili ne želi da razume organsku vezu između našeg sopstvenog deformisanog načina života i mogućnosti da se holokaust uopšte razume.“
Svoje najpoznatije djelo Besudbinstvo, u kojem opisuje iskustvo petnaestogodišnjeg dečaka u koncentracionim logorima Aušvic, Buhenvald i Zajc, započinje 1960. a objavljuje ga tek 1975. godine. Iako po žanru kvaziautobiografija, ovaj roman, po piščevim rečima, ne sadrži značajnije autobiografske elemente. Po tom romanu snimljen je i istoimeni film 2005. godine u režiji Lajoša Koltaija.
Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, a Nobelovu nagradu za književnost dobio je 2002. godine.
Objavio je dela Besudbinstvo (Sorstalanság), 1975, Fijasko (A kudarc), 1988, Kadiš za nerođeno dete (Kaddis a meg nem születetett gyermekért), 1990, Izviđač (A nyomkereső), 1977, Engleska zastava (Az angol labogó), 1991, Galiotov dnevnik (Gályanapló), 1992, Drugačiji ja: hronika metamorfoze (Valaki más: a változás krónikája), 1997, Holokaust kao kultura (A holocaust mint kultúra), 1993, Tren tišine dok vod za streljanje ponovo puni puške (A gondolatnyi csend, amíg kivégzőoztag újratölt), 1998, Prognani jezik (A száműzött nyelv), 2001, Likvidacija (Felszámolás), 2003.
Osim nekoliko prevoda po časopisima, na srpski jezik prevedena su njegova dva romana, Besudbinstvo (prev. Aleksandar Tišma), Novi Sad, 2002, i Kadiš za nerođeno dete (prev. Arpad Vicko), Novi Sad, 2005, i kraća novela u knjizi Jedan događaj (zajednička knjiga koju čine dva teksta: Imre Kertes, Zapisnik, i Peter Esterhazi, Život i književnost, prev. Sava Babić), Beograd, 2006.
Kritikovao je Stivena Spilberga za prikaz holokausta u filmu Šindlerova lista (1993) kao oličenje kiča: „Smatram kičem svako predstavljanje holokausta koje nije u stanju ili ne želi da razume organsku vezu između našeg sopstvenog deformisanog načina života i mogućnosti da se holokaust uopšte razume.“
Dosije K: Imre Kertes i Aleksandar Tišma, priča o dva pisca
08.04.2016.
Beogradska Laguna je 2012. godine objavila Kertesov "Dosije K" u prevodu Save Babića. Taj intrigantni i inovativni "roman-intervju" mogao bi biti idealan ulaz u Kertesov opus za čitaoca kome je ovaj d...
više
„Dosije K.“ – žrtvovanje u ime prave istine
05.09.2013.
“Dosije K.” novo je prozno ostvarenje mađarskog nobelovca Imrea Kertesa. Riječ je o atipičnoj knjizi sjećanja na sopstveni život, ispričanoj u vidu razgovora koji je sa Kertesom vodio njeg...
više
Preminuo prevodilac i hungarolog Sava Babić
29.11.2012.
U Beogradu je 24. novembra ove godine, posle duge i teške bolesti, preminuo najznačajniji srpski hungarolog, književnik, prevodilac i teoretičar prevoda Sava Babić (rođ. 1934. na Paliću), profesor uni...
više
Megi O’Farel: Maštovito oživljavanje istorije
15.07.2024.
Autorka bestselera i dobitnica brojnih prestižnih književnih priznanja Megi O’Farel govori nam o inspiraciji za svoj roman „Portret jednog braka“, istraživanju istorijskih izvora, pisanju o stvarnim l...
više
Ivan Tokin: Moja duša je od limuna
15.07.2024.
Pisac Ivan Tokin objavio je reizdanje bestselera „Najnormalniji čovek na svetu“, zbog čega ga u prethodnim nedeljama „cimaju“ za intervju. Stefan Tošović je s Tokinom „trošio“ jedan lagani razgov...
više
O zbirci „Ukrštene reči”: Stihovanje usamljenog hodača
15.07.2024.
Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage ...
više
Prikaz knjige „Persijanci“: Prva supersila drevnoga sveta
15.07.2024.
Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa ka...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.