Tekstovi zbog kojih sam proteran

„Kada sam prije četvrt vijeka pokrenuo magazin Buka, imao sam samo jedan cilj: raskrčiti zapuštene predjele nemara i nevolje i zasijati na njima sjeme slobode. Markova brazda je bila pošteno uzorana – šest godina je, gotovo svake sedmice, pisao jednu od najtrajnijih kolumni u regiji. U društvu prećutkivanja svojim tekstovima pravio je buku nalik udarcima iz potpalublja. Kao da je iz dubine davan znak života, signal da još nismo svi potonuli.“
– Aleksandar Trifunović, glavni i odgovorni urednik magazina Buka

„Sto puta sam mu govorio: 'More, Marko, ne ori drumove!' Ali on ne odustaje. Ore li ore i još stalno viče: 'More, Turci, ne gaz’te oranje.' I šta mi tu sad da radimo? Moramo da ga čitamo i hrabrimo na njegovim raznim relokacijama, gde u poslednje vreme živi zato što nastavlja da piše, ponekad i da psuje. Zato ga i volimo.“
– Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik lista Danas

„U Markovim kolumnama jasno vam se predočava atrofija svega što jedno društvo i državu čini poželjnim za život. Istovremeno, svedočite mukama i nevoljama hroničara, koje se usložnjavaju sa svakim novim tekstom. Iako progonjen od moćnih i obesnih likova, iako izložen teroru medijskog smećarnika koji je prekrio Srbiju, Marko ne posustaje, naprotiv, nastavlja da duhovito i hrabro secira svoje progonitelje – od podivljalih nacoša do novopečenih kicoša. Borba se nastavlja...“
– Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a

„Do apsurda zagovornik svake slobode, pre svega slobode govora, Marko Vidojković svojim tekstovima namerno provocira čitaoce, budi ih iz ravnodušnosti, intelektualno i emotivno ih uznemirava kako bi ih naveo na uvid koliko su besmislene mržnje, isključivanja i nacionalizmi, te koliko je važna inkluzivna demokratska zajednica.“
– Tanja Tuma, potpredsednica međunarodnog upravnog odbora PEN-a