Pored svakog artikla nalazi se dugme „Dodaj u korpu“ – kliknite na njega i artikal će automatski biti dodat u Vašu korpu.
Artikle u korpu možete na isti način dodati i sa svoje liste želja. U svakom trenutku pogledom na korpu u gornjem desnom uglu ekrana možete da vidite koliko artikala imate u korpi.
Kada ste odabrali sve artikle koje želite da kupite, kliknite na korpu u gornjem desnom uglu ekrana i otvoriće vam se obrazac za kupovinu.
Odabrane knjige možete platiti karticom, pouzećem ili uplatom na račun.
Troškovi dostave su 180 dinara za plaćanje karticom i uplatom na račun, i 180 dinara za pouzeća.
Troškovi isporuke za inostranstvo su 2990 dinara – pakete isporučuje DHL.
Kratka zbirka Kunderinih briljantnih ranih eseja nudi nam jedinstven uvid u turbulentnu istoriju Srednje Evrope tokom Hladnog rata, perioda kada je svet bio podeljen između zapadnih liberalnih i istočnih komunističkih režima.
U junu 1967. godine, ubrzo nakon Solženjicinovog otvorenog pisma o cenzuri u SSSR-u, u Čehoslovačkoj je održan Četvrti kongres Saveza pisaca. Na samom otvaranju Kongresa Milan Kundera izneo je istorijski govor upućen ideološkim cenzorima, koje naziva „vandalima“, pronicljiv govor koji je inspirisao mnoge, postavši preteča Praškog proleća 1968. godine. Ako pogledamo sudbinu mlade češke nacije, i uopštenije „malih naroda“, jasno je – izjavljuje Kundera – da opstanak jednog naroda zavisi od snage njegovih kulturnih vrednosti. Što zahteva odbacivanje bilo kakvog mešanja ideologa režima.
Esej iz 1983. godine, napisan na francuskom u vreme kad je Kundera već duže od decenije u egzilu s druge strane hladnoratovske gvozdene zavese, nadovezuje se na govor iz 1967. Sa žestinom koju jasnoća argumenta ne uspeva da prikrije, Kundera optužuje Zapad u ime Srednje Evrope (Mađarske, Poljske, Čehoslovačke), koja mu po svojoj kulturnoj tradiciji potpuno i oduvek pripada, ali koju taj isti Zapad vidi jedino kroz politički režim, dakle samo kao deo Istočnog bloka, a ne kao oteti deo i samo središe zapadne kulture.
Knjiga Oteti Zapad nije tek istorijski dokument; ona je i duboko filozofsko razmišljanje o identitetu, kulturi i politici. Kunderina argumentacija o „malim narodima“ kojima preti nestanak, posebno u svetlu globalizacije kao i skorašnjih geopolitičkih događaja poput rusko-ukrajinskog rata, naglašava trajnu važnost ovih tema.
Есеј Отети запад, коjeг је Милан Кундера објавио 1983, у егзилу, у Француској, отвара неколико занимљивих питања. Једно од њих је и повлачење Културе из јавног живота, и њено уступање места неком “невидљивом Богу” (Deus absconditus), ког је он можда и препознао а није га именовао што је недовољно, јер ако се боримо против нечег, требали би се борити за нешто, а то нешто, требало би именовати. И да ли је тај његов невидљиви Бог, то нешто за шта се борио он а и многи његови савременици. Ако јесте, онда је жалосно што га барем није именовао. Да ли је тај његов невидљиви Бог долар, све присутнији хедонизам, или потрошачко друштво, није рекао, као ни да ли је да ли је вечита борба између добра и зла (он то назива манихеизмом) боља од жабокречине коју су на европску сцену донели Coca Cola, генетски модификовано воће и поврће, и брза храна у оличена McDonald’s -у. Прочитао сам неколико Кундериних књига, и сходно томе, мисим да је једини његов квалитет би тај што је био дисидент.
Ali srednjoevropski narodi nisu pobednici. Oni su neodvojivi od evropske Istorije, oni ne bi mogli da postoje bez nje, ali oni predstavljaju samo naličje te Istorije, oni su njene žrtve i njeni autsaj...
Prilično je jasno da odavno već ne postoji nešto što bi se moglo nazvati čvrstim evropskim identitetom. Da li je tako stoga što ga je Adolf Hitler problematizovao čineći dosta svojih mahnitosti u ime ...
Ovih dana, paralelno u SAD i Velikoj Britaniji, iz štampe izlazi knjiga Milana Kundere „Oteti Zapad ili Tragedija Srednje Evrope“. U njoj su dva stara Kunderina eseja, od kojih je naslovni, kada se po...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.