Imala sam previše snova i premalo dana. Previše života za življenje, a premalo vremena...
Dušica zna da s njom nešto nije u redu. Toliko joj je teško da ni svakodnevicu ne može da savlada. Kada to nešto dobije ime, njen život postaće borba za razumevanje toga kako sva složenost njenog unutrašnjeg stanja i odnosa sa stvarnošću nije samo njoj svojstvena i nedokučiva tajna već u tolikoj meri poznata pojava da će pretraživači na internetu prikazati hiljade izvora koji će tumačiti jednu kratku oznaku – F32. Iza ledene šifre kriju se drame nebrojenih zatočenika poremećaja koji postaje naizgled razumljiv kada se nazove – depresijom.
Kako se Dušica nosi s tim parazitom duše, usađenim u svaku poru njenog života? Kako se sudaraju svet u njoj i svet oko nje? Kako će odgovoriti na pitanje svih pitanja: da li vredi živeti?
Vodi me na vodu, roman o čežnji, ljubavi i žudnji za ozdravljenjem, pružiće neočekivane odgovore na ova univerzalna pitanja, dramatična kada prerastu u sudbinska.
Intimna priča o potrazi za sobom, prepoznatljiva svakome ko se ikada zapitao o smislu života u preteškim trenucima – koji se mogu savladati samo ogromnom snagom volje i ljubavi.
Knjiga sam odlučila da pročitam iz želje da bolje razumem kroz šta ljudi koje poznajem možda prolaze. Stvarno je poučna i direktna. Ipak, kao nedostatak navela bih pisanje u trećem licu. Trebala je biti napisana u prvom. Videvši kako autorka opisuje stanje, misli, simptome lika znam da je mogla da je napiše u prvom licu. Tako bi bila još jača i donekle jasnija (u nekim delovima mi nije bilo jasno šta je rekla a šta mislila). Mislim da bi ova knjiga trebala biti lektira za srednjoškolce ili barem preporučeno štivo jer je savremeni prikaz sve češćeg problema o kome se nedovoljno zna.
Procitah o cemu se radi i kako sam i sam imao problem i jos uvek imam problema sa ovom "dijagnozom" o kojoj se govori u knjizi, odlucih da je kupim i ne pokajah se. Iako mlada spisateljica, svega godinu dana starija od mene, uspela je da opise i predstavi ovu naizgled smesnu - bolest na koju svi sa posmehom gledaju, ne znajuci kakva je ona kucka u stvari. u potpunosti. Ovakvu jednu knjigu o ovako ozbiljnoj bolesti/problemu je mogao da napise samo onaj koji zaista razume sa kakvim se poteskocama ludi koji boluju od iste susrecu svakoga dana. Imam samo reci pohvale za autorku i za knjigu. Jednostavno, ostavila me je bez teksta i ne postoje te reci kojima bih mogao da opisem ono sto trenutno, nakon citanja osecam. Hvala autorki na tome. Zelim joj puno uspeha u sledecim knjigama, jer se nadam da ce ih biti vise. Stvarno vredi procitati.
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.