U životu Maje koju smo upoznali u istoimenom serijalu čuvenih slikovnica sve se menja. Ona se s bratom Mišom igra nekih nesvakidašnjih igara, koje testiraju zadate granice tela i osećanja. Njen otac je japi i uživalac kokaina, a prema njoj je nasilan. Maja ne zna kako će joj se okončati detinjstvo. Možda prvim zaljubljivanjem na kraju letnjeg raspusta? Maja s porodicom letuje na Jadranu. Nagoveštaj surovog kraja njenog detinjstva poklapa se sa nagoveštajem surovog kraja jedne zemlje, Jugoslavije, u kojoj se živelo baš kao u slikovnici.

Maja ne samo da se hvata u koštac sa realnošću odraslih, nego je na svoj način nadilazi, pojavljuje se pred nama kao sirena, postaje nevidljiva, lebdi kao da nema težinu. Iako je zaslužila te supermoći, one je neće izvući iz brojnih iskušenja. Posle konačnog obračuna sa roditeljima, Maja dospeva u vaspitno-popravni dom. Pomaže drugim „štićenicama“ da pobegnu. Maja ne mora da beži, jer se izborila za svoju slobodu.

„Ugričić se useljava u ružičasti svet crno-belih pojmova s namerom da ispriča surovu i komičnu priču o dečjoj zaveri protiv odraslih. Čak i dok opisuje kako Maja prolazi kroz zidove, duva lepak i ubija roditelje eksplozivom, pisac govori jezikom dečje slikovnice. Nevinost i košmar prepliću se kao kod Harmsa ili Bulgakova, a sve pod pokroviteljstvom pripovedača koji za sebe kaže da je ’zver nad zverima’, ’dosadna ali neizbežna beštija nad beštijama, koja ništa neće prećutati’. “
Vladislava Gordić Petković