Najlepša reka na svetu

Drina je prelepa reka. O njoj su brojni daroviti ljudi pevali pesme a ovekovečio je, i njenu lepotu približio svojim čitaocima širom sveta, čak i  Ivo Andrić. Posle njega, meni je prosto neprijatno da uopšte i pomenem Drinu, međutim, kao i drugi koji su odrasli pored ove reke, veoma je volim i smatram da mi ta ljubav ipak daje neko pravo da dam neki svoj, makar mali doprinos njenom očuvanju.

Živim u Loznici i  savršeno sam svesna toga da je Drina u gornjem toku lepša, ali to ni najmanje ne umanjuje ljubav Lozničana prema ’našoj’ Drini. Dok smo bili SFRJ, privreda je u ovom kraju radila punom parom i godinama su se otpadne vode fabrika Viskoza i Glinica izlivale u  reku ali u našim očima, čak ni to nije pomutilo njen sjaj. To je jaka, brza voda, ponegde divlja i nepredvidljiva i iskreno smo verovali da  svojom snagom sve te otrove jednostavno uništi, ili ih otera daleko od nas, te nam nikada nije bilo problem otići na kupanje iako se otpadni kanal izlivao direktno na plažu. Kasnije, kada su u  zemlji počeli ratovi, naš pogranični grad i Drina koja je stvarna granica između dve, tada republike a danas suverene države, postali su svedoci nekih čudnih, dotad neviđenih stvari. Ratna dejstva u susednoj Bosni su doprinela tome da lokalne ribolovce u potrazi za štukom po ševarima ili klenovima na brzacima zamene neki novi, sasvim drugačiji ljudi nimalo nalik pecarošima poznatim po smirenosti i upornosti. Oni su veoma čudan soj; verujem da su jedino pravi, strastveni ribolovci u stanju presedeti čitav božiji dan buljeći u vodu čak i kada riba ne grize a rojevi komaraca ih opsedaju i opet se kući vrate zadovoljni jer su, eto, proveli dan u pecanju. Oni koji su ih tokom rata zamenili na vodi nisu bili nimalo strpljivi  i sasvim sigurno nisu provodili čitave dane pecajući. Ti bi došli, seli u čamac, odvezli se na sred reke i bacili kašikaru ili štapin eksploziva, pokupili ribu koja bi se pojavila na površini stomacima okrenutim suncu, okrenuli čamac i vratili se u Bosnu. Niko nije smeo ništa da im kaže a ako bi se koji ribolovac sa naše strane i zatekao na obali, preostalo bi mu samo da pokupi štapove, primamu i sopstveni bes, sedne na bicikl i vrati se kući, izuzetno nezadovoljan iako je dan proveo pecajući.

Srećom, sve ima svoj kraj pa smo i ratu jednoga dana rekli zbogom. Na reku su se ponovo vratili kupači, pecaroši, mladi roditelji su počele voditi decu u šetnju pored  reke pa sam i ja nekoliko puta odvela sina svoje prijateljice ne bih li ga od malih nogu ’navukla’ na Drinu. Ako sam zaista i mogla svojevremeno poverovati da nema tog otrova iz fabrike koji Drini može nauditi i da  će se fauna u reci oporaviti iako je riblja mlađ pobijena eksplozivom,  nisam mogla da poverujem svojim očima kada sam videla one neverovatne kamare đubreta ( mahom plastičnih boca i, iz nekog čudnog, meni neobjašnjivog razloga, svu silu starih šporeta, frižidera i poluraspadnutih, nadutih lešina ovaca) kako se razdragano kočopere u plićacima, baš tamo gde sam se, kada sam bila klinka, najradije brčkala. Pokušala sam Igoru, tada četvorogodišnjaku, da objasnim kako je do toga došlo i zašto je tu tako prljavo. Jedino što sam mogla reći bilo je da su to pobacali ludaci, kreteni koji nemaju trunku mozga. Bila sam jako ljuta što umesto o lepoti reke moram da pričam o tome kako su neki ljudi nesavesni i kako o ekologiji uopšte ne razmišljaju, kako ne shvataju šta će to doneti njihovim potomcima u budućnosti. Nekoliko nedelja kasnije, Igija je njegova baka odvela do Drine i tamo su zatekli isti, ako ne i gori prizor. Bakinom iznenađenju nije bilo kraja kada je četvorogodišnji unuk obavestio da su to đubre ostavili ludaci koji ne razmišljaju da će on jednog dana da poraste a čitava će zemlja biti zatrovana i on neće imati šta da jede.
Neverovatno, ali klinac je zapamtio od reči do reči sve što sam mu rekla.  

Svest o ekologiji, isto kao i sve ostalo u životu, nastaje u detinjstvu. Učite decu u svom okruženju, čak i ako nisu vaša, šta nesavesno ponašanje može učiniti našoj planeti. Klinci će primiti  ono što im na odgovarajući način prezentujete. Danas Igi ima osamnaest godina i član je eko-pokreta. Nedavno su ovi mladi ljudi očistili korito rečice Štire koja teče kroz Loznicu.

Da bi se očistila Drina, najlepša reka na svetu, potrebno je mnogo više od dobre volje dvadesetak klinaca.