Marko

Najbolji roman svih vremena. 3 price koje se neprestano preplicu, snazne poruke i snazni portreti drustva i pojedinaca i njihove duhovnosti.

Aleksa

Nema puno šta da se kaže. Kako je čitam u dvadesetim, planiram još jednom za 10ak godina. Knjiga maestralna, mistična a društvo kao i u današnjici. Pored svih tehnologija ljudska narav ostaje ista. Prljava i pohlepna.

Jelena Ćirić

Dobrodošli u Moskvu tridesetih godina XIX veka, gde se nalazi i Đavo lično, u liku profesora crne magije Volanda koji dolazi sa svojom ekstravagantnom svitom, da proveri stanje stvari u ovom gradu, napravi godišnji bal i postavi stvari na svoje mesto, nezadovoljan što, zbog službenog stava da Bog ne postoji, sa pozornice skidaju Majstorovu dramu o Pontiju Pilatu. Obični ljudi, među kojima je akcenat stavljen na umetnike, postaju igračka u rukama sila mraka, ali taj mrak nije došao spolja vec je stvoren u ljudskoj duši materijalizmom, pohlepom, sujetom. Uporedo sa raskrinkavanjem lažnih vrednosti kao što su novac i sve vrste materijalnih dobara, na stranicama romana Bulgakov obrađuje istinske vrednosti poput kreativnosti i vanvremenske i vanprostorne ljubavi između Majstora i Margarite, naizgled centralnih figura. Ovo je delo koje se u životu čita više puta, delo koje se svaki put predstavi u novom svetlu, delo koje, ma koliko puta da mu se vratimo, nikada do kraja ne odgonetnemo.

Emilija

„Majstora i Margaritu“ Bulgakov piše više od deset godina. Delo predstavlja višedimenzionalnost, opšte i konkretno, večno i sadašnje, religiozno-filozofsko i političko u potrazi za istinom kao glavnom temom. Romaneskna priča u svojoj osnovi ogoljava raskoš misticizma, nadjačava snage realizma i snažno reaguje kad stvarnost postane nemoguća i neizdrživa. Prizma romana je trostrana i sastoji se od tri ključa: prvi je umetnički i pobunjenički sloj, pardigma “Pontije Pilat”, drugi je dolazak đavola u grad, prispeće dr Volanda u Moskvu, profesora crne magije ili lično Mefistofela, dok je treći sloj iznošenje čarobne ljubavi Majstora i Margarite. Roman je odgovor na režim i cenzuru onog vremena, kao što je i prikaz sudbine čoveka i naročito sudbine umetnika u autoritarnim i neslobodnim društvenim prilikama. Delo je i mistično-komična poruga stvarnosti, izraz vere u iracionalno u smutnom staljinističkom dobu. Topla preporuka.

Denis K.

Kad bih morao da opišem ovo delo jednom rečenicom, rekao bih da je to je šahovska partija između dobra i zla, odigrana u Moskvi, uz mačka koji ne preza od vodke. Bulgakov ne gubi vreme na trivijalnosti, njegov svet je haotičan, zavodljiv i opasno iskren. Od trenutka kada gospodin sa cilindrom (da, đavo lično) stupa na scenu, jasno je da ulazimo u dimenziju u kojoj se pitanja vere i ljudske slobode ne istražuju nežno, već kroz šok i burlesku. Margaritina ljubav prema Majstoru ruši sve granice, čak i natprirodne i dok leti iznad Moskve, osećamo da je prava sloboda tamo, gde se usuđujemo izgubiti sve. A što se tiče Volanda… pa, đavo ne izgleda tako strašan kad ume da bude ovako slatkorečiv, pa se pitam ko je ovde zapravo zao, a ko pravedan? I kad dođemo do kraja, shvatimo da je Bulgakov stvorio ogledalo, u kom svako od nas vidi svoje strahove, čežnje i granice. Ovo nije knjiga za one koji traže utehu, već za one koji se usuđuju da zavire iza zavese stvarnosti i kažu: Prihvatam izazov!