Odnedavno se pojavio novi književni trend – dela koja pružaju savremeni osvrt na grčke mitove – tako da sam se pribojavala da ova knjiga spada u takve (pre svega mislim na romane Madlin Miler, Natali Hejns i Kler Hejvud),  ali se ispostavilo da nije slučaj. Kostanca Kazati je romanom „Klitemnestra“

„Autobiografija“ Branislava Nušića počinje piščevim predgovorom u kojem objašnjava zašto se odlučio na takav spisateljski poduhvat: „Ako je dami ružan struk, krojačica će napraviti hiljadu mašnica da ga pokrije; ako je književniku ružna prošlost, biograf će izmisliti hiljadu anegdota da je zamaže.“

Mnoge bi iznenadilo kada bi saznali kako se iza nečije arogantne kritike upućene drugom zapravo krije nedostatak samopouzdanja. Jedna od najpoznatijih evropskih psihoterapeutkinja, nemačka autorka Štefani Štal, u knjizi koju prikazujemo, praktično, pribegava posrednom razvijanju konfučijanske razlik

U svom najnovijem romanu „Elegija o beloj devojčici“ naš nagrađivani pisac dečjih knjiga i urednik Zoran Penevski ponovo zalazi u oblast književnosti za odrasle i daje svoj doprinos savremenom trendu osvešćenja i emancipacije, pripovedajući o našem prvom ženskom filozofu Kseniji Atanasijević koja se

Ovo je jedna od najboljih knjiga koje ćete pročitati u životu. Izuzetno remek-delo koje će vas ostaviti zamišljene dugo nakon čitanja. Ovo je knjiga koja će vas odvesti na jedno divno čitalačko putovanje. Ovo je knjiga koja me je slomila i probudila toliko osećanja za koje nisam bila svesna da ih im

Iako Sara Niša Adams kao autorka debituje sa „Spiskom knjiga“, to nije njen prvi dodir sa književnošću. Radila je kao urednica, a svoju strast prema čitanju neguje od rane mladosti, preko svog dede i njihove zajedničke ljubavi prema knjigama. Ovaj odnos nije samo iznedrio trajnu dijagnozu bibliofili

Ljudi koji završe studije ekonomije često uvide da im je svet brojki i preduzetništva dosadan i suvoparan, pa potraže neki odušak. Upravo je to bio slučaj s francuskom spisateljicom Kler Vigarelo, koja je prvo pobegla u svet filma kao montažer, da bi zatim uplovila u svet književnosti i u pauzama iz

„Muk“, deseti roman Gorana Milašinovića, predstavlja mnogo više od „ekološkog trilera", kako to na koricama ove knjige objašnjava kritičar P. Pijanović. To je, pre svega, snažna prozna studija ljudske samodestrukcije, okrenute ka onom što niske strasti i samoubilački nagon vodi u ponore zločina,