Prikaz dopunjenog izdanja „Neispričanih priča“ Rajka Grlića: 100 najboljih filmova koji nikada nisu snimljeni
Ako ste uživali u pričama iz filmskog sveta koje smo u Laguninoj ponudi čitali u knjigama „Češka škola ne postoji“ Gorana Markovića i „Blistavo i strašno“ Bekima Fehmiua, sigurno će vas obradovati i „Neispričane priče“ hrvatskog režisera i scenariste Rajka Grlića, autora filmskih klasika kao što su „Samo jednom se ljubi“, „U raljama života“, „Čaruga“ i „Karaula“. Skrivajući se čitav život iza svojih filmskih junaka, ovde, kako kaže, otkriva neispričane priče čuvane u režiserskoj beležnici kao u nekoj dobro začepljenoj boci i sada je došlo vreme da tu bocu otvori i njen sadržaj, poput dobro odležalog vina, podeli nesebično s drugim ljubiteljima dobre filmske kapljice.
U ovom leksikonu neispričanih priča kratke crtice i zapisi iz njegove bogate karijere poređani su abecedno (po naslovima skrojenima na engleskom pošto Grlić živi i radi u Americi) i to na preko 400 strana. Dakle, pregršt prostora za sve anegdote, misli i opise izvučene iz sećanja i otrgnute od zaborava. Pošto su kratke i pitke, mogu se konzumirati u svakodnevnim, neopterećujućim dozama, zalogaj po zalogaj ili, u Grlićevom slučaju pošto je ljubitelj dobrih vina, gutljaj po gutljaj. Jedinstvena i neobična, ova zanimljivo „izrežirana“ knjiga otkriva nam čak i ideje za scene i filmove koji nikada nisu dospeli pred kameru. Knjiga je prvobitno ugledala svetlost dana još 2018. godine, ali su se kasnije ređale i nove priče, te su one našle svoj put u ovo novo prošireno izdanje. Sam Grlić je svojoj režiserskoj beležnici dao naziv – „Sto najboljih filmova koje nikada neću snimiti“.
A priča ili mogućih ideja za filmove zaista ima mnogo i otvara ih priča o žirafi koja je, naručena od strane austrijske carice za njenog depresivnog carskog muža 1750 i neke, prevalila put od Afrike preko Hrvatske, sve do palate u Beču, i usput je čak postala i prva žirafa u istoriji koja je dobila kožne cipele za svoje osetljive papke. Priče koje je pronalazio u istoriji kao potencijalne scenarije za filmove toliko su zanimljive da uključuju i istinitu šašavu storiju o češkom slikaru iz 19. veka koji, bežeći s ljubavnicom od plaćenih ubica, završava na Cetinju kao dvorski slikar.
Pored zgoda iz detinjstva i istorije svoje porodice, Grlić će nam uz mnogo smisla za šalu ispričati i kako su bez ikakvog plana i poretka, a i stručnog znanja, udareni temelji jugoslovenske kinematografije u Košutnjaku. Ispričaće nam i kako su 1956. čuveni Lorens Olivije i Vivijan Li držali predstavu u Zagrebu, ali su se više svađali i družili s alkoholom nego s publikom. Njena jednonoćna avantura s jednim našim zgodnim mladim policajcem poslužiće kao osnova za još jedan nesnimljeni film. Život koji najbolje piše scenarija zapravo je prepun takvih filmova koji nikada nisu snimljeni i pored intrigantne fabule.
Mnoge anegdote posvećene su i političkom progonu i pritisku kojem je, kao vlastima nepodoban, često bio izložen u svojoj karijeri, a nije ih izbegla ni njegova porodica, od majke i oca do supruge. Tako mu se desilo da film „Samo jednom se ljubi“ zbog ovdašnjih silnika zamalo ne završi u Kanu gde je probrao lovorike. Izuzetno cenjen kao filmski profesor i režiser, Grlić je čovek koji se družio, uz pokoju čašicu, sa skoro svim najvećim filmskim stvaraocima, pa ćemo se tako upoznati i s njegovim iskustvima sa Serđom Leoneom, Džonom Burmanom, Semom Pekinpoom, Bet Dejvis i mnogima drugima. Dopustiće nam da čak zavirimo i u njegovu ličnu kuhinju i vidimo šta se tamo krčka, pošto je i veliki kulinar i gurman.
Od beskrajno zabavnih priča o uterivanju neisplaćenih honorara, veselih zgoda iz opsežne istorije njegove porodice, dogodovština sa filmskih setova i festivala, ova knjiga svedoči o jednom raskošno, uspešno i ispunjeno provedenom životu i jednoj bogatoj karijeri u kojoj je umetnik još za života stekao slavu i uživao u poštovanju kolega, publike i stručne javnosti, kako domaće tako i svetske.
Autor: Miroslav Bašić Palković
