Vesti za pretragu ""

Postoje knjige koje nas nasmeju, uteše i podsete da svet ipak može da bude sasvim lepo mesto. Upravo takve priče često nazivamo feelgood knjigama – toplim romanima u kojima ima mesta za ljubav, prijateljstvo, nove početke i ona mala svakodnevna čuda koja popravljaju dan. To ne znači da u njima nema teških trenutaka, iako čitaoce na kraju ostavljaju sa osećajem nade i verom da uvek postoji prilika da nešto promenimo.

Sledeći gost podkasta „Bukmarker“ je novinar i književnik Vlada Arsić koji je nedavno objavio zbirku „Priče uz ognjište“. Pred vama je petnaest priča, petnaest sudbina, ispričane narodskim jezikom, onako kako se odvajkada pričalo uz ognjište, u vodenicama, pećinama, na prelu ili kakvoj zabitoj isposnici.

Roman „U ljubavi i u ratu“ španskog pisca Ildefonsa Falkonesa predstavlja treći deo velike istorijske sage započete „Katedralom na moru“ i nastavljene romanom „Naslednici zemlje“. Radnja je smeštena u petnaesti vek, u vreme osvajanja Napulja od strane Alfonsa V Aragonskog. U središtu romana nalazi se Arnau Estanjol, potomak porodice koja je obeležila prethodne delove sage.

Čitaoci kojima se dopala poetika romana „Bdeti nad njom“ Žan-Batiste Andree, poželeće da pročitaju i romantičnu priču o Hanesu Prageru, talentovanom dečaku kome su dve ljubavi obeležile život. Prva je prema Polini, drugarici iz detinjstva sa kojom je odrastao kao siroče bez oca, a druga je prema muzici koju je instinktivno osetio kao svoju vokaciju još kao dečak.

Istaknuti filmski reditelji i prijatelji Rajko Grlić iz Hrvatske i Goran Marković iz Srbije, koji su zajedno u Pragu svojevremeno studirali režiju, predstavili su prošlog meseca u Rijeci zajedničku knjigu „Jesi li snimio ovo?“, intimnu i britku prepisku o filmu, prijateljstvu, politici, ratovima, starenju i sećanjima.

Retko se piscu dogodi da se suoči sa knjigom koju je od početka do kraja želeo i sam potpisati. Zvuči pretenciozno jer se radi o knjizi priča „Fikcija“ Ivane Bodrožić (Vukovar, 1982), pripadnici mlađe generacije koja je već dobila gotovo sve ugledne nagrade u regionu za svoju prozu. Da nam se ovaj prostor otvori, zaslužna je edicija Bez prevoda izdavačke kuće Laguna koja je, zajedno sa još nekoliko manjih izdavačkih kuća, srušila besmislene prepreke za čitanje na istom jeziku.

Serijal prodat u preko 70.000.000 primeraka – „Točak vremena“ još od prvog objavljivanja 1990. godine opčinjava milione čitalaca širom sveta svojim opsegom, originalnošću i upečatljivim likovima. U prodaji su poslednja tri toma koja je, zbog smrti Roberta Džordana, završio Brendon Sanderson.

Ana Atanasković profesorka je engleskog jezika i književnica iz Kruševca. Do sada je objavila: zbirku priča „Beogradske majske priče“ (2006), roman „Duet duša“ (2008), roman „Moja ljubav Nikola Tesla“ (2013) i (2021), zbirku priča „Beograd je ljubav“ (2017), roman „Kraljica jorgovana“ (proširena verzija „Jelene Anžujske“, 2019), roman „Davorjanka Paunović“ (2020), roman „Zmajeva žena“ (2024) i roman u pričama „Prestonice“ (2025). Pisala je eseje o književnosti i prevodilaštvu za portal Infoprevodi i Balkanski književni glasnik. Letopis Matice srpske je objavio prvi deo njene sage u pričama o duhovnim doživljajima sa Miloradom Pavićem („Pavić, priručnik za prizivanje“).

U saradnji sa pozorištem „Opera i teatar Madlenianum“, Laguna vam poklanja komplete karata za njihove hit predstave, opere za decu i balete.

Lepe priče o književnosti pratile su potpisivanje novog romana Dejana Stojiljkovića „Učitelj mačevanja – knjiga I“, koje je održano 6. oktobra u Laguninoj knjižari u Kruševcu.

Uz svakodnevne glavolomke sa zarezima, rečenicama i pasusima koje pokušava da smesti na papir, a oni se vrpolje i otimaju, srpskom piscu Otu Oltvanjiju od nedavno poslušnost odbija i omanja grupa francuskih slova, subjekata i predikata. „Učim nešto novo od nule, što odavno nisam radio, a i tačno je ono što mnogi pričaju – lep je francuski, ali mnogo težak. Morao sam na ličnom primeru da se uverim i u onu staru izreku da li stari pas može da nauči novi trik“, kaže Oltvanji uz osmeh za BBC na srpskom.

Slično Filipu Metizaku koji nas je vodio u posetu na „24 sata u staroj Atini“ i „24 sata u starom Rimu“, pre nego što će nam dočarati „Godinu dana u životu stare Grčke“, i Donald P. Rajan nas nakon „24 sata u starom Egiptu“ vodi u duži obilazak drevnog Misira u zabavnom i vrlo informativnom publicističko-romansiranom osvrtu na „Godinu dana u životu starog Egipta“, gde proučavamo ljude, obrede i svakodnevicu u zemlji faraona, mumija, piramida, sfingi i skarabeja.