Junaci Matijevićevih priča liče na žitelje poremećenog društva, njihovi su iskazi lične ispovesti marginalaca, u osnovi neprosvećenih i amoralnih pojedinaca sa ivice zakona i zdravog duha, koji su se obreli u primarnim ljudskim situacijama i čije su misli i postupci lišeni uobičajene logike. Pa i kad su ispričane u prvom licu, neobičan tok misli, lucidna zapažanja i neočekivane asocijacije, ton dnevnih razgovora ili dnevničkih beleški o svakodnevnim pojavama i predmetima prerastaju u impresivne i začudne slike koje je izmaštao njihov narator.

Istovremeno, ono što ovu prozu čini neobičnom, gotovo nadrealnom, jesu elementi fantastike i apsurdnog prelamanja vremena jer, po rečima pisca, u mnogim pričama „novo počinje i traje paralelno sa starim“, pa će tako čitalac saznati zašto je Pelop, starogrčki heroj Peloponeza, angažovao advokatsku kancelariju, kada lepa Jelena obično posećuje kozmetički salon ili šta Bog najavljuje u prognozi vremena preko TV obraćanja...

Podeljena u pet ciklusa, ova obimom i temom originalna zbirka raznolikih pripovesti sastoji se od naizgled nepovezani fragmenata, često grotesknih i uvrnutih ispovesti glavnih junaka, skazova u kojima se ogleda nakaradna logika, naopak sistem vrednosti i nevesela svakodnevica savremenog potrošačkog društva.