Ana Mačkić

Kad sam uzela Aninu knjigu ,,Prestonice" mislila sam da se radi o još jednoj knjizi istorijskog žanra. I veličanstvena naslovnica sa krunom mi je bila glavna vodilja da ću čitati o Beogradu kroz istoriju, o nekom prošlom vremenu. Kakva varka! Ana nam ovdje piše o Beogradu sada kakvog ga ona vidi, kako ga ona doživljava od kako je u njega došla. I ne samo o Beogradu već i o drugim gradovima, prestonicama ali najviše o Beogradu jer je u njemu najduže, jer je on pupak svijeta. I dok nas vodi kroz istoriju i mirise drugih prestonica, spajajući ih sa toplinom svog rodnog Kruševca, te carske kolijevke iz koje je sve počelo, Beograd ipak ostaje njeno glavno sidro i srce ove priče. Ne, nemojte misliti da je Ana napisala samo obični putopis o gradu, zanimljivim i znamenitim stvarima. Ona nam je već od samog početka otvorila dušu i srce, i kao najboljem prijatelju kojem sve možeš reći, bez brige o osudi ili prekoru, ispričala povjerljive i intimne stvari koje ju vežu za dijelove grada, osobe, ljubavi i prijatelje. Imala sam osjećaj bliskosti, topline, nježnosti jer Ana tako priča i piše kad vam da svoje povjerenje. Iako nisu sva sjećanja lijepa, iako u njima ima i boli, tuge i patnje, gubitaka i rastanaka, oproštaja i zagrljaja, sve je to život, sve su to izazovi i iskušenja. Iz svega izlazimo jači, snažniji, spremniji. I Ana je. Sve što sam o Beogradu mislila, zaboravila sam već kroz prva poglavlja. Vidjela sam drugačiju stranu grada, onaj Beograd što diše kao klavir i pjeva kao kafana. Beograd kao centar svijeta, mjesto gdje bubnja srce, kuca moćno bilo života, grad koji ima dušu kao boemska torta, on je crkveni miš sa krunom u glavi. Upoznala sam grad koji miriše, grli polagano i bogovski, štipka, gurka, smješka mi se. Slobodno mogu reći da je ovo knjiga o ljubavi, duhovnoj povezanosti dva glavna lika, Ane i Srbije i nas kao sporednog lika koji upija svu ljubav i emotivnost, svu energiju koja zrači iz njenih riječi. Jer ,,Prestonice" su oda gradu kao mjestu gdje se spaja istorija i čovjekova duša. Poslije ovog sentimentalnog putovanja sigurno ćete Srbiju voljeti bar malo više, poželjeti da ponovo prošetate kroz njene prestonice i gradove, upoznate narod, da doživite i vi bar djelić onoga ushićenja i radosti, one ljubavi, povezanosti i ljepote iz Aninog oka i duše. Naposljetku prave prestonice ne čine krunisanje glave i beton, već tragovi ljubavi i sebe koje ostavljamo na njihovim ulicama. Ne propustite ,,Prestonice".

Nikola Gajic

Saznao sam mnogo stvari o Srbiji iz ove knjige

Dalibor Šipka

Ova knjiga je kao lagano putovanje kroz prelepe predele. Dok sam je čitao, upoznao sam i sagledao Beograd iz sasvim drugog ugla, takođe i ostale gradove u kojima autorka piše. Iako sam bio u svim tim gradovima, čitajući ovu knjigu saznao sam o njima mnogo toga lepog i zanimljivog. Priče nisu samo prosto kazivanje o gradovima, svaka priča nosi mnogo dubokih emocija i kada ih čitam, kao da sam i sam deo tog ambijenta i atmosfere. Gradove ne čine samo zgrade i ulice, čine ih pre svega njihovi žitelji. Iako sam knjigu pročitao brzo, rado ću joj se vraćati. Moja topla preporuka svakome da pročita ovu knjigu.

Tomislav Petrović

Док читам ову књигу, дешава ми се нешто чудно: као да ми је Београд неки стари друг, брат, неко кога нисам дуго видео, па ме сад чека на ћошку са осмехом. Док пролазим кроз странице, осећам како ми недостају улице, камење, звук трамваја, како ми недостаје мирис јутра изнад Саве. Имам ту неку луду жељу да изађем, да прошетам градом, да га загрлим као човека, не као место. Стил писања није само добар он је топао. Приче су нежне, искрене, живе. Први утисак? Феноменалан. Ово није књига коју само читам, ово је књига која ме гледа у очи и шапуће: „Хајде, идемо у шетњу по Београду.“ Док читам ову књигу, имам утисак као да Београд није само град већ човек кога познајем целог живота. Као да ми је пријатељ, брат, неко с ким седим у тишини и слушам како прича о свом детињству. О улицама које су памтиле кораке краљева, о камењу које је видело и славу и пад, и о мирису јутра који је исти вековима.

Jelena S.

Ovo je jedna od onih retkih knjiga koje ne možete lako da ostavite na policu kada pročitate poslednju stranicu. Na sreću, uvek možete da joj se vratite i da se podsetite neke istorijske činjenice, nekog odličnog opisa, lepe, a zaboravljene reči ili emocije koja zrači iz svakog napisanog reda.