Ana Mačkić

Ana nije napisala ,,Krik" da bi pisala o smrti. Ostavila je trag u našim dušama. U mojoj duši. Ovo je knjiga o životu, o čovjeku, o nama kakvi trebamo biti, o hrabrosti, prkosu, volji i neustrašivosti. Ovo je priča o velikoj ženi, velikoj snazi, inspiraciji i šta znači dati sebe bez zadrške i bezuslovno. Dok sam čitala, gutala sam suze, zapisivala teške, duboke i emotivne citate i pomislila sam da ovu knjigu mora pročitati što više ljudi. Ne zbog Ane i jer je ovo njena najbolja knjiga do sad, već jer je vodilja, inspiracija, i trajni spomenik. Moj duboki naklon i hvala. ,, Postoji iskra života koja se prenosi sa čovjeka na čovjeka, kao što svitac odgovara na svjetlost drugog svica."

Marija

Anin roman "Krik", je ljubav koja prevazilazi gotovo svako poimanje ljubavi. "Krik" razbija na sitne delove istovremeno spajajući u jedinstveniju i snažniju celinu. Ana daje glas Dr Elizabet Ros koja u smrtnom delirijumu mislima piše pismo Nadeždi Petrović, sažimajući u dva minuta svoj život, svesna sopstvenog kraja. I ne samo kraja… Elizabet ističe značaj mogućnosti da bude lekar uprkos tome što je rođena u „muškom svetu“, opisujući sopstvenu potrebu da pomaže ljudima i ujedno doprinese položaju žena u društvu. Njen boravak u Persiji je oličenje hrabrosti, ali boravak u Srbiji je nešto više od junaštva, jer dolaskom u Kragujevac “mesto gde se smrt samo konstatuje”, Elizabet se svojim neumorom u potpunosti predaje borbi protiv kobne pošasti. Ana je napisala odu ljubavi, one kojoj čovek može samo da se divi i hvala joj na tome.

Snezana

Prekrasan roman. Cita se u jednom dahu. Hvala Ana.

Jelena Pavić

Шта значи живети врлину? Бити племенит када је најтеже, служити другима без рачунице, ставити туђе страдање испред сопствене удобности! Таква је др Елизабет Рос. Јунакиња Аниног романа "Крик". Британка. Инфектолог. Жена која добровољно долази у Србију захваћену епидемијом тифуса, међу болнице у којима је смрт свакодневица. Када је питају зашто је дошла, њен одговор је једноставан и каже да неко мора. Покушајте да замислите данас лекара који свесно одлази у жариште заразе знајући да га то може коштати живота, али ипак иде јер је позив који је изабрао део његовог бића, а не средство за стицање добити. Није лако замислити. У времену индивидуализма овакв доброта делује нестварна. Докторку Рос упознајемо у њеном последњем удаху. Ретроспекцијом њених мисли она се обраћа нама и једној жени сличној њој. Оној за коју нас учи да ни ми не смемо да је заборавимо. Надежди Петровић, са којом се познаје само по снази и врлини. По местима на којима су могле бити у исто време. А како овај роман уопште није роман о умирању је и доказ њених авантура, путовања од Немачке до Персије. Зато је „Крик“ роман о женама које су пркосиле смрти служећи животу. О људима који су разумели да величина није у томе колико дуго живимо, већ за шта живимо. Ово је доказ да живот стаје у један тренутак и да зато сваки тренутак морамо спремни да дочекамо. Настајање овог романа пратила сам од самог почетка. Имала сам привилегију да читам прве верзије рукописа и да кроз разговоре са Аном упознам Елизабет Рос много дубље него што стаје на странице сад ове књиге. Поносна сам што је боравила у Крагујевцу. Још поноснија што је Крагујевац није заборавио. Она је жена коју и ми морамо да упознамо. Ана Атанасковић јој је позајмила свој глас како би њена жртва наставила да живи међу нама. Не дозволимо да поново утоне у заборав. И зато, баш на Видовдан, желим да захвалим Ани што нас својим романом подсећа да су врлине увек свевремене. Да су милосрђе, пожртвованост и љубав према ближњем једине вредности које време не може да потроши. А вама, драги моји, ако волите снажне историјске приче, инспиративне женске судбине и романе који спајају духовни доживљај са историјским чињеницама од срца препоручујем „Крик“. Крик спада у књиге које нас подсћају какви бисмо људи могли да будемо.

Sara Ristović

“Krik” je roman koji nosi određenu težinu, nije lak za čitanje iako je Anin stil pisanja prepoznatljiv. Kroz virtuelna pisma, Ana je prikazala Elizabetin život sve do samog kraja. Mišljenja sam da je ova knjiga jedan od najboljih njenih romana. Potresna priča o onome šta se dešavalo između zidova bolnice, o surovosti jednog rata, o humanosti kao i lične žrtve. Preporuka 🫶