Snezana

Prekrasan roman. Cita se u jednom dahu. Hvala Ana.

Jelena Pavić

Шта значи живети врлину? Бити племенит када је најтеже, служити другима без рачунице, ставити туђе страдање испред сопствене удобности! Таква је др Елизабет Рос. Јунакиња Аниног романа "Крик". Британка. Инфектолог. Жена која добровољно долази у Србију захваћену епидемијом тифуса, међу болнице у којима је смрт свакодневица. Када је питају зашто је дошла, њен одговор је једноставан и каже да неко мора. Покушајте да замислите данас лекара који свесно одлази у жариште заразе знајући да га то може коштати живота, али ипак иде јер је позив који је изабрао део његовог бића, а не средство за стицање добити. Није лако замислити. У времену индивидуализма овакв доброта делује нестварна. Докторку Рос упознајемо у њеном последњем удаху. Ретроспекцијом њених мисли она се обраћа нама и једној жени сличној њој. Оној за коју нас учи да ни ми не смемо да је заборавимо. Надежди Петровић, са којом се познаје само по снази и врлини. По местима на којима су могле бити у исто време. А како овај роман уопште није роман о умирању је и доказ њених авантура, путовања од Немачке до Персије. Зато је „Крик“ роман о женама које су пркосиле смрти служећи животу. О људима који су разумели да величина није у томе колико дуго живимо, већ за шта живимо. Ово је доказ да живот стаје у један тренутак и да зато сваки тренутак морамо спремни да дочекамо. Настајање овог романа пратила сам од самог почетка. Имала сам привилегију да читам прве верзије рукописа и да кроз разговоре са Аном упознам Елизабет Рос много дубље него што стаје на странице сад ове књиге. Поносна сам што је боравила у Крагујевцу. Још поноснија што је Крагујевац није заборавио. Она је жена коју и ми морамо да упознамо. Ана Атанасковић јој је позајмила свој глас како би њена жртва наставила да живи међу нама. Не дозволимо да поново утоне у заборав. И зато, баш на Видовдан, желим да захвалим Ани што нас својим романом подсећа да су врлине увек свевремене. Да су милосрђе, пожртвованост и љубав према ближњем једине вредности које време не може да потроши. А вама, драги моји, ако волите снажне историјске приче, инспиративне женске судбине и романе који спајају духовни доживљај са историјским чињеницама од срца препоручујем „Крик“. Крик спада у књиге које нас подсћају какви бисмо људи могли да будемо.

Sara Ristović

“Krik” je roman koji nosi određenu težinu, nije lak za čitanje iako je Anin stil pisanja prepoznatljiv. Kroz virtuelna pisma, Ana je prikazala Elizabetin život sve do samog kraja. Mišljenja sam da je ova knjiga jedan od najboljih njenih romana. Potresna priča o onome šta se dešavalo između zidova bolnice, o surovosti jednog rata, o humanosti kao i lične žrtve. Preporuka 🫶

Danijela

Predivna ideja i realizacija priče o požrtvovanju i istrajnosti. Moramo se zaista zamisliti nad time gde uzimamo za sebe, a gde dajemo za život. Kako će nas i ko pamtiti kad nas više ne bude telom i duhom prisutnim. Koncept romana je neuobičajen, intrigantan i kompleksan taman toliko da čitalac uvek bude na oprezu da ne ispusti važnu poruku. A rečenica za pamćenje je prilično. Emotivni rolerkoster ne miruje čak ni nakon epiloga... Hvala na uloženom trudu.

Марко

Једва сам чекао да Ана Атанасковић изда нову књигу. Као и њене претходне књиге, и ова је веома добро написана. Радња је занимљива, а стил писања лак за читање и разумевање. Препоручујем је свима који воле добру књигу.