Delfi Kutak je pročitao roman „Krik“
Razmišljala sam koji citat da stavim kao uvodni, ali sam odustala, jer bi mnogi mogli biti na tom mestu – na baš svakoj stranici postoje bar dve rečenice ili više njih koje se pamte. Videćete.
Knjiga „Krik“ nije obimna, ali je sadržajno ispunjena mudrim činjenicama o životu, njegovoj svrsi, trajanju i vrednostima. Od prve pa do poslednje, rečenice su lepe, književni rečnik je od onih bogatih i školovanih, baš za pisanje, pa mi je i drago što je Ana Atanasković odabrala da joj to i bude zanimanje – leži joj savršeno. Oseti se da je o svakom pasusu promišljano – pažljivo, biranim rečima, da bi se podvukla poenta sadržaja – koliko je život značajan, koliko su važni detalji, i veliki i mali, od kojih je sastavljen. Na samom kraju puta, kada nam iz tela ističe snaga i svi sokovi tog vrela u nama se iscrpljuju, a film našeg trajanja počne da promiče iza očnih kapaka, postanemo snažno svesni toga koliko je vredan.
Ne mogu da puno pričam o radnji romana, da ostavim i budućim čitaocima mesta za sopstvenu impresiju. Samo ću reći da je ova upečatljiva životna ispovest doktorke Elizabet Ros pravi KRIK života koji je došao do svog kraja, pa u poslednjim minutama bivstvovanja, na samrtnom odru u kragujevačkoj bolnici, gde umire od tifusa na svoj rođendan, vrišti nemo, u sebi, a sećanja joj naviru brže od nabujalog potoka. Sva ih posvećuje dragoj prijateljici, slikarki Nadeždi Petrović, kojoj ih u mislima piše tada, sve do poslednjeg daha.
Ceo njen život se pred nama odvija, od detinjstva i školovanja, putovanja od Škotske do Persije, a onda do Srbije, uz razne doživljaje kroz koje je, sve do jednog, prošla uzdignute glave i snažnog duha, prkosna, sposobna i toga svesna. Na samom početku Velikog rata, u želji da što više sebe da u spasavanju ljudskih života, doktorka je nesebično odabrala da uprkos realnoj mogućnosti položi i svoj, da dođe i neguje ranjenike srpske vojske. Zbog njene velike hrabrosti, solidarnosti i veličine same, ovoj heroini skidam kapu uz duboki naklon. Hvala i slava joj!
Autor: Tatjana Todorović
Izvor: Delfi Kutak
