Pored svakog artikla nalazi se dugme „Dodaj u korpu“ – kliknite na njega i artikal će automatski biti dodat u Vašu korpu.
Artikle u korpu možete na isti način dodati i sa svoje liste želja. U svakom trenutku pogledom na korpu u gornjem desnom uglu ekrana možete da vidite koliko artikala imate u korpi.
Kada ste odabrali sve artikle koje želite da kupite, kliknite na korpu u gornjem desnom uglu ekrana i otvoriće vam se obrazac za kupovinu.
Odabrane knjige možete platiti karticom, pouzećem ili uplatom na račun.
Troškovi dostave su 180 dinara za plaćanje karticom i uplatom na račun, i 180 dinara za pouzeća.
Troškovi isporuke za inostranstvo su 2990 dinara – pakete isporučuje DHL.
Nagrada Branko Ćopić 2015. i HWA Crowns Literary Award 2018.
Smešten u luksuzni hotel Palasio u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, Estoril je divan i potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje.
Čitaoci će u holovima hotela i na plažama Estorila naići na Crnjanskog, Aleksandra Aljehina, Antoana de Sent Egziperija u razgovoru s jevrejskim dečakom tršave kose koji živi sam u hotelu, kao i na mnoge druge istorijske ličnosti koje su ovde našle utočište. Posebno interesantan lik je Duško Popov, dvostruki agent, poreklom s naših prostora, kojeg će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda.
Ovaj izuzetni roman prevođen je na više jezika i preporučena je lektira u školama u Portugalu.
„Čim sam počeo da čitam Estoril, znao sam da sam naišao na nešto posebno. Oduševljen sam knjigom koja je istovremeno komedija, špijunska priča i zanimljivo istorijsko istraživanje. Ovaj roman ćete brzo pročitati ali ga nikada nećete zaboraviti.“
– Miša Gleni
„Epizode ove knjige, od lažnih izveštaja koje je Popov na brifinzima predavao nemačkim obaveštajcima do Aljehinove strašne smrti, izvanredne su. Izuzetna knjiga.“ – Sunday Times
„Fascinantan portret vremena kada se u Evropi ratovalo i ginulo, a suprotstavljene strane su mogle da sede jedna pored druge u kazinu, baru ili restoranu, uprkos krvavim sukobima koji besne napolju.“ – Europian Literature Network
Svašta se tih godina u hotelu Palasio zbivalo – nebitno da li je sasvim ili delimično tačno – i mnogo je zanimljivih persona kroz njega prošlo, a što se sve lepo moglo saznati uvidom u liste gostiju hotela. I dok su Nemci i Britanci tu imali svoje obaveštajne službe koje su, razume se, delovale u tajnosti, a portugalska policija davala sve od sebe da se neutralnost zemlje ne naruši, jedan maleni plavikosi dečak Gavrijel Franklin zvani Gabi stigao je u hotel Palasio u kome će, čekajući roditelje da po njega dođu, živeti sledećih sedam godina. On će postati omiljeno biće celokupnom osoblju i svim onim gostima hotela sa kojima je imao prilike da se upozna. A bilo ih je stvarno mnogo: pilot Antoan de Sent Egziperi; Popov, Duško Popov – kao filmski glumac, a u stvarnosti dvostruki agent; ambasador Kraljevine Jugoslavije Jovan Dučić; Miloš Crnjanski; šahista Aleksandar Aljehin...
Rat jeste bio užasan, ali je Estoril bio planeta za sebe.
Ispod ocekivanja, koja su bila na osnovu maestralne knjige Zamalek. Knjiga pocinje izuzetno dobro, ali se posle radnja deli, malo razvodni, prati vise likova, i nema tu " carobnost " vrhunskih dela.
Portugal, stara i ozbiljna država koja je uspela da sačuva mir i dostojanstvo i da kroz ceo rat prođe kao neutralna. Bežeći od rata i progona, tu su se sklanjali probrani među prognanima. Smeštaj su nalazili oni sa najboljim vezama i s najviše novca. Svi su čekali dpzvolu za odlazak nekuda dalje. Tako su se na jednom mestu mogli sresti ekscentrici, bivši visoki zvaničnici, političari, književnici, špijuni i dvostruki špijuni stranih službi. Dok čekaju, bez ikog svog, izbeglice lako sklapaju poznanstva i pričaju o onom što su ostavili iza sebe...Na mene je najveći utisak ostavio Gabi koji je u hotell Palas Estoril došao sam kao desetogodišnji dečak i tu proveo sedam godina čekajući roditelje. Tu je odrastao, sazrevao, stekao prijatelje, porodicu koju su činili i osoblje i gosti hotela, želeo je svakome da pomogne, najčešće savetom, a na rastanku i materijalno...Hotelijerima je uvek cilj da se gosti dobro provedu i da odu kao prijatelji. U Gabijevom slučaju su uspešno obavili zadatak.
Mislila sam nakon „Zamaleka“, u kom sam beskrajno uživala, teško da će Tiago ponoviti magiju. Ipak, magija je i ovog puta tu; ona za mene počinje od autorove posvete na predlistu, i ne završava sa nje...
Beogradska Laguna nedavno je objavila roman Dejana Tiago-Stankovića „Estoril“. Malo je reći da sam oduševljena. Posle „Zamaleka“ sam znala šta da očekujem, ali nisam verovala da ću progutati roman za ...
Bilo jednom – da parafraziramo Miloša Crnjanskog – jedno mesto, na krajnjem zapadu evropskog kontinenta, u kome je, tokom najmanje šest godina, bilo poželjnije boraviti nego u Parizu, Londonu ili Beču...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.