20.07.2024.
Ako dugo gledaš u ponor
Radmila M.
Ovaj nam je roman ispričala Nejra Bugarin i to je njena priča. Priča o žrtvi, bolu, patnji. Priča o tome koliko boli kada si neshvaćen, a radiš sve da bi svima oko tebe bilo dobro. Duboko me je dotakla priča za koju bih volela da je izmaštana, a znam da nije. Priča koja lupa šamar života i tera nas da se zapitamo koliko smo srećni jer imamo nešto osnovno, a nama se to podrazumeva pa bismo još više. Nejra je ovde simbol borbe, devojčice, devojke i žene koja je radila u fabrici tekstila i celu platu donosila porodici. Bila je zlostavljana, maltretirana i tretirana kao krpa.
Samo je jednom volela.
Lutajući u beznanju, Nejra je samo želela dobro; da gladna usta budu sita, da prazni stomaci budu puni, da otac i majka ne brinu.
Život valjda ne teče onako kako mi zamislimo iako su Nejrine želje bile realne, a nekome to čak nisu ni želje.
Njen je ponor bio sve dublji, a borba za opstanak sve jača. Ogromna preporuka!
24.05.2024.
Ako dugo gledaš u ponor
Vukica
Koliko je samo tuge u ovih 200 stranica. Koliko teških sudbina. I kad pomislite da ne može biti gore, pisac nas razuverava i pokazuje da može mnogo gore.
Ovo je priča o Nejri Bugarin, o jednoj nevinoj duši koju su zadesile sve nedaće, o njenim roditeljima invalidima, bratu, teškom životu, siromaštvu, porodičnoj kletvi. O zlim, podmuklim ljudima, ali i naivnim. O njenoj hrabrosti, izdržljivosti, ali i bespomoćnosti.
Priča nam je ispričana kroz dve ispovesti, profesora Sipca i Nejre. Ispovesti profesora su kratke, prožete filozofskim temama. Nejra svoju priču započinje pričom o svojim roditeljima, odnosno o babama i dedama, kao i o kletvama zbog kojih ispaštaju.
Nekoliko puta sam brisala i pisala ovaj utisak, ne znam šta bih napisala, a da ne zvuči previše depresivno, tamno jer ova knjiga jeste takva, ali mislim da treba da se čita uprkos osećaju gorčine, teskobe, praznine koju izaziva.
Da je čitamo bar kao opomenu! Sve preporuke.
21.08.2023.
Ako dugo gledaš u ponor
Ivana
Sedim, ruke mi pune. U jednoj knjiga u drugoj glava, ne zna se kojoj je teže.
To je sve što imam da kažem o ovom remek delu!
Rasturila me na komade.
27.01.2023.
Ako dugo gledaš u ponor
Tatjana
Ako dugo gledate u ponor....mozete u njemu ostate, a mozete i nastaviti da se borite.Nekada taj ponor moze biti i olaksanje. Upravo o ponoru, siromastvu, sudbini i borbi za opstankom Enes govori kroz dve isprepletane ispovesti.
Kandze siromastva su odista jake i jednostvano vas teraju na zakljucak da razmisljate da onaj ko je rodjen kao nista, zivi bas tako i zavrsava kao nista. Povlacicete paralelu sa svekrvama iz komsiluka, sa zenama koje ce doneseci kafu u vasu kucu posle toliko vremena doci da cuju brigu koja se razliva poput vode, da imaju o cemu da pricaju, da ogovaraju. Likovi iz vaseg kraja, medju rodbinom kroz lik Nejre.
Ono sto je sigurno-zatvorice te knjigu sa konstatacijom-Sudbino, teska li si...
02.07.2022.
Ako dugo gledaš u ponor
Miljana
Ako dugo gledaš u ponor, budite oprezni, jer je velika verovatnoća da će vas ponor progutati. Koliko čoveka mogu obeležiti porodični gresi, zalepiti mu etiketu da ga prate i obeležavaju i pre samog rođenja? Mogu i više od toga. Mogu zapečatiti nečiju sudbinu i osuditi je na propast. Kroz priču pratimo Nejru Bugarin koju je život i pre rođenja osudio na tugu, siromaštvo, bedu. Sedela sam u svojoj fotelji, ušuškana u ćebe, sita, bezbrižna i nesvesna svega što imam, a opet s druge strane kroz okretanje stranica sam osetila bespomoćnost glavne junakinje, gorčinu nad tuđom sudbinom i osećala istu prazninu koju je Nejra osećala, a koja je izvirala iz svake stranice. Bolela me ova knjiga, onako do kosti, iako mi je u rukama bila samo knjiga. Surovo realna, životna, bez ulepšavanja. Posle toliko patnje, boli i nesreće, možda se na samom dnu krije olakšanje?
Pogledaj sve komentare (9)
Ako dugo gledaš u ponor
05.06.2022.
Milica
Uffff kakva knjiga...Teška, preteška...Sve vreme dok sam je čitala imala sam utisak da mi je lice prekriveno najtamnijim oblakom. Terala me je da se zamislim nad toliko stvari, jer obuhvata gotovo svaki segment života. Ako počnete da je čitate u dobrom raspoloženju-to vìše nećete biti, a ako je budete čitali tužni ili potišteni-preplaviće vas beznađe. Bar sam se ja tako osećala. Svakako preporuka od srca. Nažalost, nedovoljno ispromovisan biser realne književnosti.
„...rođeni smo kao ništa, živimo kao ništa, umiremo kao ništa. I svakog dana, mirimo se sa ništa...!
10.10.2021.
Evgenija Anđelković
Ovu nam priču kazuje Nejra Bugarin. Njeno ime znači bleštava, svetla. Ali, njen život je bio tužan i mračan kao ponor. Odrasla je u siromašnoj porodici, imala je brata blizanca, nisu imali igračke ni videli more, nikad nisu bili dovoljno siti, tek toliko da prežive, ali odeća i obuća su bili problem jer su brzo rasli. Otac je bio invalid bez ruku, majka je teško hodala zbog otečenih nogu. Nejra je prekinula školovanje i počela da radi, trebalo je porodici obezbediti hranu i ogrev za zimu. Bilo joj je teško, ćutala je i trpela poniženja na poslu, kad su je tretirali kao krpu nije imala kome da se poveri, od koga da traži zaštitu. Bila je sama i ponosna, spremna da uradi sve što treba za porodicu. Imala je snove i želje, ali siromasi nemaju pravo ni na to. Morala je da radi i da zarađuje da imaju šta da jedu. Narod ko narod, voli da priča, ogovara, osuđuje. Glasine su došle do njenih, popucale su obiteljske veze, izgubili su jedni druge i sve je krenulo nizbrdo...Teška i tužna priča.
Ako dugo gledaš u ponor
02.09.2021.
Slobodan
Odličan roman !
Dirljiva priča !
Iskreno preporučujem svim čitaocima !
Ako dugo gledaš u ponor
28.07.2021.
crna
savrseno literarno tkanje!
vrhunsko stivo koje ne dopusta pauze u citanju!
knjiga koja se ne cita, nego se procita!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Zatvori