Ovo je jedinstvena priča koja na specifičan način, govori o istinskom prijateljstvu, maštanju i velikim planovima, očaju i beznađu običnih radnika i krahu američkog sna, ispričana znalački, neumoljivo i bez trunke ulepšavanja i sladunjavosti. Džordž i Leni su dvojica siromašnih radnika na plantažama, koji pokušavaju da prežive Veliku depresiju. Već na samom početku priče evidentno je da Leni, osećajni div, ima problema sa mentalnim sposobnostima, jer je u psihičkom razvoju zastao na nivou deteta, pa Džordž, dosta niži rastom ali i žilaviji, snalažljiviji i promućurniji, nije samo njegov prijatelj, nego i neka vrsta zaštitnika.Ideja o sopstvenom parčetu zemlje, maloj kućici i ponekoj krznenoj životinji ideja je vodilja ovog dvojca.Stajnbek je Džordža i Lenija ograničio i onemogućio im da ostvare svoje snove bilo svojim intelektom, fizičkim izgledom, ekonomskom ili društvenom situacijom.Lakoća sa kojom se čita ova knjiga je neizbežna, baš kao i tuga koja se javlja sa poslednjom stranom.

Можда сте имали прилике да упознате Фореста Гампа, а кнез Мишкин је звани Идиот. Али Лени се чини најтежим случајем те врсте. Попут Фореста је крупан, снажан и доброћудан, али апсолутно не би био способан да функционише сам. Он иде са Џорџом који води рачуна о њему и раде на имањима за плату. Макар док Лени не направи нешто рђаво. Случајно, не из лоше намере, али са кобним последицама да морају да се склањају и траже друго место.
Ленијева главна особина јесте да воли да дотакне и мази све што је фино и мекно. Макар то били и мишеви, кад нема чега другог. И одатле најчешће полазе све невоље с Ленијем...
Џорџ и Лени имају свој сан, да имају своје имање и живе од плодова земље, са кравом, и можда прасићима и пилићима, а о кунићима би се старао Лени! Ово је прича о сновима о слободи, сразмерно Обећаној земљи. И још понеким несрећним душама - неоствареној глумици, боксеру с комплескима, старцу без шаке, усамљеном црнцу, који осећа завист и према јадном Ленију. Јер Лени има Џорџа...

"Svako na kraju ubija onog koga voli" i "Put do pakla poplocan je dobrim namerama".
Obe izreke mogle bi se primeniti na ovaj kratki roman, novelu koju je napisao Dzon Stajnbek dok je kao mlad radio na tudjim farmama.
Iako sam se povremeno smeskala prostoj dobrodusnosti, naivnosti i intelektualnoj inferiornosti velikog snaznog Lenija, divila dobroti i nesebicnosti kojom je Dzordz stitio svog drugara i "saborca" Lenija, mrstila na raspusnu i dosadnu Kerlijevu suprugu, bodrila Lenija i Dzorda u njihovim teznjama da ostvare svoj san (sopstvena kuca u kojoj bi mirno ziveli, materijalno nezavisni od rada na tudjim farmama, gajenje kunica, svinja i pilica), toliko mi se srce na kraju raspalo na hiljade parcica. Citalac na kraju shvata koliko su svi likovi nesrecni sa svojim zivotima, sudbinama i u svojoj okolini. Drustvo odbacuje stare, nemocne, nesrecne,marginalizovane licnosti, umesto da im pomogne.
Knjigu cete brzo procitati, ali dugo razmisljati i tugovati.
Pravo remek delo.

Toliko sam pod utiskom ove knjige. Obavezno pročitati.
Takođe preporičujem i film iz 1992 godine sa Džon Malkovičem, odlična adaptacija i sjajna gluma

Knjiga je fenomenalna, brzo se čita i čim je pročitate poželećete opet da je uzmete u ruke.Sve preporuke