Portreti izuzetnih žena koje su živele u senci slavnih muškaraca. Ovo su njihove priče.
Sestra Sigmunda Frojda
Nagrada Evropske unije za književnost.
„Ponekad se setim onih tvojih reči“, rekao mi je brat.
„Kojih reči?“
„Da je lepota uteha na ovom svetu.“
Da li je Sigmund Frojd odgovoran za smrt svojih sestara u koncentracionom logoru? Nakon dolaska nacista u Beč, Sigmundu je odobrena izlazna viza, a on je rešio da povede sa sobom suprugu, decu s porodicama, sestru svoje žene, kućne pomoćnice, ličnog lekara s porodicom i psa. Ostavio je četiri sestre, koje će biti odvedene u logor i tamo umreti.
Preplićući sudbine glavne junakinje Adolfine i njenog brata Sigmunda, pokazujući njihovu bliskost u detinjstvu, njeno druženje sa sestrom Gustava Klimta u bečkoj psihijatrijskoj bolnici, njene snove i njihova razmišljanja, Smilevski donosi složenu, poetsku fugu o našoj civilizaciji.
Roman Sestra Sigmunda Frojda objavljen je u prevodu na tridesetak jezika, a za njega je Smilevski dobio Nagradu Evropske unije za književnost i Nagradu za mediteransku kulturu.
„Dubok, inteligentan i maštovit roman koji pokazuje kako fikcija može da ukaže na suštinska pitanja koja istorija ne može ili ne sme da postavi.“ El Pais
„Dragulj od romana, nezaboravna i inspirativna rasprava o razumu i sagledavanju sveta.“ Publishers Weekly
„Potresan portret i odlično izgrađen roman koji donosi precizan uvid u sudbinu Frojdove porodice.“ Kirkus Reviews
„Provokativan i hrabar pogled na ljubav, smrt, seks, mržnju, depresiju i ludilo.“ Booklist
„Snažno, slojevito, opčinjavajuće poput Žozea Saramaga.“ La Repubblica
Gala – Dali
Priča o jedinoj ženi koja je umetničkog genija spasla ludila.
„Seti se da je jedini dragan koji može da ti slomi srce onaj od kog budeš zavisila... i zato nemoj zavisiti ni od koga, nikad, i bori se da postigneš ono što želiš, da budeš ono što jesi. Da sama biraš svoj put“, bio je to, po rečima same Gale, najbolji savet koji je ikada dobila, i pridržavaće ga se celog života.
Ovo je priča o Gali Dali, koja je u Evropu stigla iz carske Rusije, a pratio ju je glas da jedino ona ume da izvuče ono najbolje iz muškaraca sa kojim je u vezi. Ta žena je oduvek imala muškarce – mnogo njih, u isto vreme, raznih godina i porekla, prijatelje svojih prijatelja kao i neprijatelja, slikare, pisce, muškarce koji su hteli da postanu glumci, plemiće i pučane, bogate i siromašne – pod svojim nogama, a pre svega u svom krevetu. Žena koja je znala da mora biti udata da bi očuvala svoj ekonomski status, bila ona verna ili neverna svom suprugu.
Nakon braka sa neobično senzualnim nadrealističkim pesnikom Polom Elijarom, Gala je postala životna ljubav Salvadora Dalija, deceniju mlađeg od nje. Ona je bila jedina žena koja je umetničkog genija spasla ludila i prerane smrti. Dali i Gala su junaci jedne od najosobenijih i najdugovečnijih ljubavnih priča u istoriji. Ovo je pripovest o njihovoj olujnoj vezi.
Avijatičareva žena
„Izvanredno i intimno istraživanje života i emocionalne borbe En Morou.“ The Washington Post
Ljubitelji romana Pariska žena i Kruženje oko Sunca uživaće u priči koja razotkriva život najneobičnijeg i sasvim izuzetnog američkog para: Čarlsa Lindberga i En Morou.
En Morou je stidljiva devojka koja završava koledž i gaji nade da će postati književnica. U zimu 1927. godine odlazi u Meksiko da sa porodicom provede božićne praznike. Tu upoznaje pukovnika Čarlsa Lindberga koji tek ovenčan slavom nakon svog čuvenog leta preko Atlantika, uživa u velikoj pažnji visokih društvenih krugova. Fascinirana njegovom ličnošću i slavom, En je sigurna da je čuveni avijatičar nije ni primetio. Ali, vara se. Čarls u njoj prepoznaje avanturistički duh i srodnu dušu, i njen svet počinje vrtoglavo da se menja.
Mladi par će se ubrzo venčati, a En postati prvi američki ženski pilot jedrilica. Uprkos ovom i brojnim drugim njenim dostignućima, javnost i prijatelji ipak je doživljavaju uglavnom samo kao avijatičarevu ženu. Život iz bajke za kojim je čeznula donosi joj samo patnju i tugu. Konačno, priznaje sebi potrebu da bude voljena i želju da bude nezavisna. To priznanje omogućiće joj da prigrli život pun novih mogućnosti, promena, neizvesnosti i nadu da će možda ponovo naći sreću.
„Izuzetno. Avijatičareva žena stavlja nas u sam vrtlog neobičnog života En Lindberg i njenog slavnog muža.“ The Denver Post
„Oživljeni glas En Morou Lindberg intimno nam pripoveda o tegobnom Lindbergovom braku od blistavih dana sreće do mračne tragedije.“ USA Today
„Ovaj roman oduševiće sve ljubitelje istorijskog štiva i iznenaditi svakoga ko je za En čuo samo kao o avijatičarevoj ženi.“ People
„Nezaboravan istorijski roman.“ Publishers Weekly
Izgubljeno doba ljubavi i snega
Priča o ženi koja je branila svoju ljubav i čast od fatalne klevete glamuroznog carskog dvora.
Nezaboravna priča o prelepoj ženi Aleksandra Puškina kojoj su se mnogi divili samo da bi je kasnije ismevali i zaboravili.
Sa šesnaest godina Natalija Gončarova je zapanjujuće lepa i intelektualno znatiželjna. Dok ona nalazi radost u francuskim romanima i ruskoj poeziji, njena porodica brine o izgledima za njenu udaju. Već na svom prvom balu u rodnoj Moskvi ona će privući pažnju najslavnijeg ruskog buntovnog pesnika Aleksandra Puškina. Očarana na prvi pogled, Natalija je već odani čitalac Puškinovog romana u stihovima Evgenije Onjegin kojeg Puškin objavljuje u nastavcima. Sledi udvaranje, a ubrzo i brak – pun strasti i ushićenja, ali i razorne ljubomore. Kad zli dvorski jezici dovedu do dvoboja u kojem Puškin gine, ona će biti optužena za nastanak intrige u kojoj je pesnik branio njenu čast.
Pažljivo portretišući dramatičnu složenost ličnosti Natalije Gončarove, ovaj roman nam predočava njenu stranu priče – priču o Natalijinoj najvećoj ljubavi i unutrašnjoj borbi da prebrodi ličnu tragediju i zadrži dostojanstven položaj uprkos opasnim intrigama glamuroznog carskog dvora.
„Dok nam se čini da je sama ljubav istovremeno i junak i zlikovac ove moćne priče, otkrivamo da je Izgubljeno doba ljubavi i snega elegantna pripovest satkana od najjačih emocija – od ljubavne radosti i ekstaze do najdublje tuge i tragedije.“ Elle
„Nadahnut istorijski roman koji oslikava svu lepotu i surovost prošlih vremena.“ Historical Novel Society