Na početku XXI veka svet pokazuje mnogobrojne znake poremećenosti. Intelektualnu poremećenost, koju karakteriše razularenost u isticanju identiteta što otežava svaku harmoničnu koegzistenciju i svaku istinsku raspravu. Ekonomsku i finansijsku poremećenost koje odvlače celu planetu u zonu turbulencija sa nepredvidivim posledicama, a koje su i same simptom iskrivljenosti našeg sistema vrednosti. Klimatsku poremećenost, koja proizlazi iz jedne duge prakse neodgovornosti…

Je li čovečanstvo možda dostiglo svoj „prag moralne nekompetentnosti“?

U ovom iscrpnom eseju, autor nastoji da shvati kako smo došli dovde i ima li povratka. Po njegovom mišljenju, poremećenost sveta ne proizlazi toliko iz nekakvog „rata civilizacija“ koliko iz simultane iscrpljenosti svih naših civilizacija, a naročito dveju kulturnih celina na koje se i sam poziva: Zapada i arapskog sveta. Prvi nije dovoljno veran svojim sopstvenim vrednostima, dok je drugi zapao u istorijski ćorsokak.

Zabrinjavajuća dijagnoza koja se ipak završava tračkom nade: buran period u koji ulazimo mogao bi nas dovesti do toga da izgradimo jednu konačno zrelu viziju naših pripadnosti, verovanja, različitosti, i sudbine planete koju delimo.