„Nego, čudim se kako je ta knjiga prispela na Gernzi. Možda knjige poseduju neki tajni nagon koji ih dovodi do savršenih čitalaca.“
Januar 1946: London vaskrsava iz senke Drugog svetskog rata, a spisateljica Džulijet Ešton traži temu za svoju sledeću knjigu. Ko bi se nadao da će je naći u pismu od čoveka kojeg nikada nije upoznala, rođenog na Gernziju, britanskom ostrvu koje su svojevremeno okupirali Nemci. On je na njeno ime naleteo u polovnoj knjizi Čarlsa Lema. Možda bi mogla da mu kaže gde da nađe još knjiga od istoga pisca?
Kroz neobičnu korespodenciju s njim, Džulijet biva uvučena u svet Udruženja ljubitelja knjige i pite ljuskuše, jedinstvenog književnog kluba koji je nastao u takođe jedinstvenom, prelomnom trenutku: kao alibi koji će zaštititi članove od hapšenja.
Napisano s toplinom i humorom u vidu niza pisama, Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše slavi pisanu reč u svim njenim vidovima, i stvaranje veza među ljudima koliko god iznenađenja one nosile.
„Ne pamtim kad sam otkrila knjigu koja je i mudra i predivna kao ova – jedan nov svet, tako živ da sam sve vreme zaboravljala da je to izmišljena priča; svet naseljen tako čudesnim ličnostima da sam iznova zaboravljala da to nisu moji pravi prijatelji i susedi.“
Elizabet Gilbert
„Tradicionalna a da ne zvuči oveštalo, romantična a da ne zvuči naivno.“ San Francisco Chronicle
„Džulijet, junakinja ove knjige, ne nalazi u pismima s Gernzija samo nadahnuće za svoje naredno delo, već nadahnuće za čitav život – kao što će ga naći i čitalac.“ Publishers Weekly
Roman Udruženje ljubitelja knjiga i pite ljuskuše koji je dugi niz godina pisala Meri En Šafer, ne dočekavši da ga ugleda među koricama, pojavio se zahvaljujući njenoj sestričini Eni Barouz na radost svih onih koji danas širom sveta istinski uživaju u priči koja na veoma neobičan način započinje neposredno posle Drugog svetskog rata. Naime, knjiga Čarlsa Lema i beleška koju je u njoj ostavila Džulijet Ešton, književnica, podstiču Dozija Adamsa iz Gernzija da joj se obrati pismom. To će biti početak jedne neobične prepiske u koju će se ubrzo uključiti članovi Udruženja ljubitelja knjige i pite ljuskuše koje je osnovano na Kanalskim ostrivima za vreme nemačke okupacije. Čitanje kao alibi, kao način da se prekrati vreme i zaboravi strašna svakodnevica jesu važne teme ovog romana o prijateljstvu, odanosti i ljubavi, ali ono najvažnije u šta nas uverava ova knjiga pisana sa nesvakidašnjim humorom i toplinom, jeste da je čitanje jedno od najvećih preimućstava i vrhunskih zadovoljstva koje sebi ne bismo smeli da uskratimo. Sva pisma koja stižu u London od članova neobičnog udruženja iz Grenzija, bilo da u njima o svom čitalačkom doživljaju svedoči Dozi Adams, ljubitelj Čarlsa Lema, bilo da o svojim čitalačkim ushitu sestrama Bronte piše Izola Pribi ili neki drugi član Udruženja, kriju u sebi tople priče koje potvrdjuju da je čitalački čas uistinu intiman čitalački čin, oličen u divnoj misli Danijela Penaka da glagol čitati ne podnosi imperativ. Ipak, razmena čitalačkih iskustava i razgovor čitalaca o pročitanom, u ovom romanu slavljeni su na poseban način kao najlepši i najneposredniji susret kojima mogu da započnu trajne i čvrste veze među ljudima... Uz sve to, knjiga Meri En Šafer i Eni Barouz jeste i jedno od onih dela koja nas podstiču na čitanje štiva o kojima je reč na njenim stranicama. Malobroji čitaoci će, sklopivši korice ovog ostvarenja, odoleti da se ne vrati delima Džejn Ostin, Senekinim Pismima prijatelju ili delima Oskara Vajlda. Nadam se da i ova preporuka, koju je ponajbolje završiti mišlju iz samog romana da knjige poseduju neki tajni nagon koji ih dovodi do savršenih čitalaca, može makar u najmanjoj meri doprineti da neki budući čitalac prepozna i odabere među brojnim drugim delima na policama knjižara ili biblioteka upravo roman o uživanju u knjigama uz pitu umešenu u oskudici. A taj ga izbor može istinski oplemeniti.
Romanticna, ali ne i sladunjva. Neverovatno duhovita. Procitala sam je sa osmehom od uva do uva. Dragulj! Ako volite engleski smisao za humor, ako volite film "Ustvari ljubav", onda je ovo knjiga za vas.
Neocekivani ocaravajuce. Za mene. Ljubitelja krvi do kolena, strave, horora trilera, akcija. Nikad je ne bih odabrala, ali kad sam je dobila, resila sam da je procitam. I procitala je u jednom dahu. Da li je moguce da vas neko preko pisama upoznaje sa licnostima, vremenom, dogadjajima. I to na tako suptilan, sarmantan, uzbudljiv nacin. Bilo je kao citanje uzbudljivog trilera. jedva sam cekala sledece pismo da saznam kako ce se prica odvijati..Jedna divna, topla a istovremeno uzbudljiva prica. Kao Agata Kristi ali izgubljena u vremenu i prostoru u bajci sadasnjosti u kojoj na kraju pobedjuje dobrota.
Ovo je tako lijep roman, pisan u epistolarnoj formi, od onih koji tjeraju na smijeh i plač, naizmjenično. Ako vas spopadne neraspoloženje, ako vas razočaraju, ako pomislite da su ljudi postali neosjetljivi, a ne samo svijet koji nastavi da se okreće uprkos svemu i tome što mislite da bi baš trebao stati na tren, a vani pada kiša, uzmite omiljeno ćebe, skuvajte čaj i uzmite ovaj roman u ruke koji će vam dušu okrijepiti poput toplog hljeba umiješenog majčinom rukom. Nema boljeg načina da provedete tmurno popodne. Peporučujem svakome.
Ima li išta lepše od čitanja knjige uz omiljenu poslasticu - pomislila sam pročitavši naslov, a da nisam ni znala šta je pita ljuskuša. I nisam se prevarila: knjiga je bila prava poslastica, a recept za pitu ljuskušu još tražim. Koliko često zaboravimo da uživamo u jednostavnim stvarima, koje čine život! Ova knjiga nas vraća u doba nevinosti nastalo iz najvećih užasa drugog svetskog rata. Naizgled jednostavni ljudi iz maloog izolovanog mesta na Kanalskim ostrvima i njihove sudbine, snažno su uticale na mene i moje preispitivanje životnih vrednosti. A to je upravo ono što dobra knjiga i treba da radi - da potstakne samoispitivanje i učini vas bar malo boljim čovekom kada, pročitavši je, sklopite korice. Svima bi nam s vremena na vreme trebao jedan sastanak Udruženja ljubitelja knjige i pite ljuskuše da nas podseti na radosti življenja.
Ovo nije samo lepa knjiga posle koje se osecate lepo i zadovoljno kad je procitate, ova knjiga vas na neki nacin ucini boljim covekom kad je procitate. Kao i Kradljivica knjiga. Dva izuzetna romana.
Toplo preporučujem svim ljubiteljima pisane reči!
Drugi svetski rat se završio. Ljudi pokušavaju da pronađu i sastave parčiće svog života. Mnogi su bili u koncentracionim logorima, izgubili porodice i domove. Ruševine su svuda. Junaci ove knjige nalaze zadovoljstvo u malim stvarima, kao što je Udruženje ljubitelja knjige i pite ljuskuše, i u njima nalaze snagu da se uzdignu iz nesreće. Njihove priče će vas rasplakati, raznežiti, ali i nasmejati. Saživećete se sa ovim jednostavnim, ali jedinstvenim ljudima i sigurno poželeti da posetite Gernzi.
Primamio me zanimljiv naziv knjige, a odmah zatim i njen odlomak sa sajta. Stil pisanja kao dopisivanje putem pisama me je oduševio... Odmah sam kupila knjigu i pročitala je u jednom dahu...a toliko sam uživala u njoj da mi je, kad sam opazila da se približavam kraju, bilo žao što nema više......
Počastila sam sebe ovom knjigom i nisam pogrešila, naprotiv, toliko mi se dopala da sam poželela da im pišem i molim da me prime u udruženje! Divno, šarmantno, produhovljeno, osvežavajuće, očaravajuce. Molim Vas pročitajte je počastite sebe!
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.