Marija Semjonova
Rođena 1958. godine u Sankt Petersburgu, po obrazovanju avio-inženjer, Marija Semjonova je od đačkih dana, od kada je pročitala knjigu o normanskom osvajanju Engleske 1066. godine, stekla "porok" da krišom piše istorijske romane, pretežno vezane za vreme i prostor Vikinga. Godine 1989. izlazi joj prva knjiga, Labudovi obleću a 1992. - Pelko i vukovi.
Zatim sasvim napušta karijeru inženjera i posvećuje se književnosti, prvo kao prevodilac u izdavačkoj kući Severozapad iz Lenjingrada, gde je godinama prevodila "konkurentnu fantastiku" a potom izdaje romane koje je godinama pisala za svoju dušu.
"Šta da se radi – od nečega se mora živeti, i tu inostranu fantastiku sam prevodila na tone. Literarna dostignuća većine tih dela moguće je opisati kao šund, ali – bum je bum, i te knjige su išle kao alva. Došlo je do toga da su domaći autori uzimali strane pseudonime i u tom istom stilu pisali o zmajevima, elfima i trolovima. Tu se već u meni pobunio etnograf: želite fantastiku – imaćete je, ali zašto se uvek insistira na već toliko puta prežvakanom "tolkinovskom" sendviču, a naš prebogat domaći materijal se gura pod tepih?" Rezultat te pobune je Vukodav, izašao 1995. godine. Prvobitno zamišljen kao tetralogija, Vukodav je prevazišao sopstvene okvire požnjevši neočekivani uspeh kod čitalačke publike. Slično Konanu, nastavio se u čitav serijal koji danas piše tim nastavljača «Vukodavovog dela i lika», u okvirima u kojima ga je Marija Semjonova zamislila. Ona sama okrenula se, takođe veoma uspešno, žanru kriminalističkog fantastičnog romana.
Nakon velikog uspeha Vukodava, 1997. je izašao drugi deo: Vukodav: Pravo na dvoboj, a zatim su sledili: Vukodav: Znamenje puta i Vukodav: Dijamantske gore.
U međuvremenu, i njene druge knjige postižu veliki uspeh: Valkira, Put labudova, Dva kralja, Vikinzi, Dvoboj sa zmajem... Napisala je i naučno popularnu knjigu Mi, Sloveni, koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u Život i verovanja starih Slovena, gde na zanimljiv način otkriva zadivljujući svet starih Slovena.
Takođe, 2005. pojavila se na tržištu i prva video igrica po motivima Vukodavovih avantura.
Zatim sasvim napušta karijeru inženjera i posvećuje se književnosti, prvo kao prevodilac u izdavačkoj kući Severozapad iz Lenjingrada, gde je godinama prevodila "konkurentnu fantastiku" a potom izdaje romane koje je godinama pisala za svoju dušu.
"Šta da se radi – od nečega se mora živeti, i tu inostranu fantastiku sam prevodila na tone. Literarna dostignuća većine tih dela moguće je opisati kao šund, ali – bum je bum, i te knjige su išle kao alva. Došlo je do toga da su domaći autori uzimali strane pseudonime i u tom istom stilu pisali o zmajevima, elfima i trolovima. Tu se već u meni pobunio etnograf: želite fantastiku – imaćete je, ali zašto se uvek insistira na već toliko puta prežvakanom "tolkinovskom" sendviču, a naš prebogat domaći materijal se gura pod tepih?" Rezultat te pobune je Vukodav, izašao 1995. godine. Prvobitno zamišljen kao tetralogija, Vukodav je prevazišao sopstvene okvire požnjevši neočekivani uspeh kod čitalačke publike. Slično Konanu, nastavio se u čitav serijal koji danas piše tim nastavljača «Vukodavovog dela i lika», u okvirima u kojima ga je Marija Semjonova zamislila. Ona sama okrenula se, takođe veoma uspešno, žanru kriminalističkog fantastičnog romana.
Nakon velikog uspeha Vukodava, 1997. je izašao drugi deo: Vukodav: Pravo na dvoboj, a zatim su sledili: Vukodav: Znamenje puta i Vukodav: Dijamantske gore.
U međuvremenu, i njene druge knjige postižu veliki uspeh: Valkira, Put labudova, Dva kralja, Vikinzi, Dvoboj sa zmajem... Napisala je i naučno popularnu knjigu Mi, Sloveni, koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u Život i verovanja starih Slovena, gde na zanimljiv način otkriva zadivljujući svet starih Slovena.
Takođe, 2005. pojavila se na tržištu i prva video igrica po motivima Vukodavovih avantura.
Mit o Minotaurovom lavirintu u „Laguninoj Bajkoteci“ [video]
16.01.2026.
Ove nedelje poslušajte priču o misterioznom lavirintu kakav svet još nije video, ali su mnogi za njega čuli. U središtu tog lavirinta, ako to već niste znali, živelo je čudovište strašne ćudi po imenu...
više
Prva akcija u 2026! „Upola cene“ od 5. do 18. januara 2026.
16.01.2026.
Praznično raspoloženje još uvek traje i predstoji nam još važnih datuma koje treba na pravi način obeležiti, pa tako naša prva akcija u 2026. „Upola cene“ dolazi u pravi čas – skrojena da po najpovolj...
više
Akcija „3 za 999“ od 19. januara do 1. februara 2026!
16.01.2026.
Nijedna nova godina ne može da protekne bez najomiljenije akcije – „ 3 za 999“. Zato smo odlučili da nastavimo tradiciju i od 19. januara ponudimo stotinu odabranih naslova, od kojih ćete do 1. februa...
više
.png)
Tri romana u izdanju Lagune u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“
16.01.2026.
Članovi žirija za dodelu nagrade „Beogradski pobednik“ za najbolji roman u 2025. godini, u sastavu Predrag Petrović (predsednik), Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković, odabr...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.