Marija Semjonova
Rođena 1958. godine u Sankt Petersburgu, po obrazovanju avio-inženjer, Marija Semjonova je od đačkih dana, od kada je pročitala knjigu o normanskom osvajanju Engleske 1066. godine, stekla "porok" da krišom piše istorijske romane, pretežno vezane za vreme i prostor Vikinga. Godine 1989. izlazi joj prva knjiga, Labudovi obleću a 1992. - Pelko i vukovi.
Zatim sasvim napušta karijeru inženjera i posvećuje se književnosti, prvo kao prevodilac u izdavačkoj kući Severozapad iz Lenjingrada, gde je godinama prevodila "konkurentnu fantastiku" a potom izdaje romane koje je godinama pisala za svoju dušu.
"Šta da se radi – od nečega se mora živeti, i tu inostranu fantastiku sam prevodila na tone. Literarna dostignuća većine tih dela moguće je opisati kao šund, ali – bum je bum, i te knjige su išle kao alva. Došlo je do toga da su domaći autori uzimali strane pseudonime i u tom istom stilu pisali o zmajevima, elfima i trolovima. Tu se već u meni pobunio etnograf: želite fantastiku – imaćete je, ali zašto se uvek insistira na već toliko puta prežvakanom "tolkinovskom" sendviču, a naš prebogat domaći materijal se gura pod tepih?" Rezultat te pobune je Vukodav, izašao 1995. godine. Prvobitno zamišljen kao tetralogija, Vukodav je prevazišao sopstvene okvire požnjevši neočekivani uspeh kod čitalačke publike. Slično Konanu, nastavio se u čitav serijal koji danas piše tim nastavljača «Vukodavovog dela i lika», u okvirima u kojima ga je Marija Semjonova zamislila. Ona sama okrenula se, takođe veoma uspešno, žanru kriminalističkog fantastičnog romana.
Nakon velikog uspeha Vukodava, 1997. je izašao drugi deo: Vukodav: Pravo na dvoboj, a zatim su sledili: Vukodav: Znamenje puta i Vukodav: Dijamantske gore.
U međuvremenu, i njene druge knjige postižu veliki uspeh: Valkira, Put labudova, Dva kralja, Vikinzi, Dvoboj sa zmajem... Napisala je i naučno popularnu knjigu Mi, Sloveni, koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u Život i verovanja starih Slovena, gde na zanimljiv način otkriva zadivljujući svet starih Slovena.
Takođe, 2005. pojavila se na tržištu i prva video igrica po motivima Vukodavovih avantura.
Zatim sasvim napušta karijeru inženjera i posvećuje se književnosti, prvo kao prevodilac u izdavačkoj kući Severozapad iz Lenjingrada, gde je godinama prevodila "konkurentnu fantastiku" a potom izdaje romane koje je godinama pisala za svoju dušu.
"Šta da se radi – od nečega se mora živeti, i tu inostranu fantastiku sam prevodila na tone. Literarna dostignuća većine tih dela moguće je opisati kao šund, ali – bum je bum, i te knjige su išle kao alva. Došlo je do toga da su domaći autori uzimali strane pseudonime i u tom istom stilu pisali o zmajevima, elfima i trolovima. Tu se već u meni pobunio etnograf: želite fantastiku – imaćete je, ali zašto se uvek insistira na već toliko puta prežvakanom "tolkinovskom" sendviču, a naš prebogat domaći materijal se gura pod tepih?" Rezultat te pobune je Vukodav, izašao 1995. godine. Prvobitno zamišljen kao tetralogija, Vukodav je prevazišao sopstvene okvire požnjevši neočekivani uspeh kod čitalačke publike. Slično Konanu, nastavio se u čitav serijal koji danas piše tim nastavljača «Vukodavovog dela i lika», u okvirima u kojima ga je Marija Semjonova zamislila. Ona sama okrenula se, takođe veoma uspešno, žanru kriminalističkog fantastičnog romana.
Nakon velikog uspeha Vukodava, 1997. je izašao drugi deo: Vukodav: Pravo na dvoboj, a zatim su sledili: Vukodav: Znamenje puta i Vukodav: Dijamantske gore.
U međuvremenu, i njene druge knjige postižu veliki uspeh: Valkira, Put labudova, Dva kralja, Vikinzi, Dvoboj sa zmajem... Napisala je i naučno popularnu knjigu Mi, Sloveni, koja je u kasnijim izdanjima preimenovana u Život i verovanja starih Slovena, gde na zanimljiv način otkriva zadivljujući svet starih Slovena.
Takođe, 2005. pojavila se na tržištu i prva video igrica po motivima Vukodavovih avantura.
Čak devet romana u Laguninom izdanju u širem izboru za Ninovu nagradu
24.12.2025.
Na konkurs za 72. Ninovu nagradu za roman godine pristiglo je ukupno 195 naslova, a žiri u sastavu: Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesk...
više
Slavimo prvi rođendan knjižare u Palati nauke i poklanjamo 20% popusta na kompletan asortiman
24.12.2025.
Knjižara Laguna u Palati nauke 24. decembra 2025. obeležava svoj prvi rođendan.
Tim povodom želeli smo da tog dana obradujemo sve posetioce tako što ćemo obezbediti 20% popusta na kompletan aso...
više
Kako postići izuzetan uspeh: „Skriveni potencijal“ Adama Granta u prodaji od 26. decembra
24.12.2025.
„Skriveni potencijal“ Adama Granta otkriva na koji način svako od nas može da napreduje i postigne velike stvari. Prava mera našeg potencijala nije visina vrha koji osvajamo, već koliko napora ulažemo...
više
„Prestonice“ predstavljene u kragujevačkoj Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“
24.12.2025.
U kragujevačkoj Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“ bilo je posebno ceremonijalno i za autorku Anu Atanasković i za publiku na predstavljanju njene nove knjige „Prestonice“ jer je jedan od opisanih gra...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.