VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupciVideoKolumneNagradeKalendar

TVRÐAVA EVROPA vs. NOMADI

08.07.2008.
 

 Osim što im je broj žitelja načelno jednak, Beograd i Barselona čine bitno različite gradove. U skladu s brojnim političkim i kulturnim razlikama, drugačiji je i naslov katalonske i srpske pozorišne predstave rađene po istom tekstu ovoga pisca: ono što će se u Beogradu, u okviru Belefa, na platou Srbijateksa, izvoditi 20, 21. i 22. jula 2008. pod naslovom Tvrđava Evropa i rediteljskim vodstvom Predraga Štrpca, tamo se 2004. zvalo Nomadi. Potonji pojam u sredini koja je, kad je komad začinjan, pružala zdušnu podršku nametljivoj američkoj spoljnoj politici, svakako nosi drukčije konotacije nego u državi koja je tek 2008. pred (re)integrisanjem u Evropu. Njena je Zajednica za Srbiju samim tim još uvek svojevrsna tvrđava. Barselonski nomadi – likovi istoimene predstave – jesu: engleski agent nokie; čovek koji je po celom svetu neuspešno pokušavao da nađe sklonište od brzih, umreženih centara; žena koja uspeva da se integriše u izazovnu multikulturalnu sredinu jedino putem prostitucije, kao i ljudi što nastoje da shvate nestalne i često nasilne relacije u globalnom društvu: studenti sociologije koji, proučavajući dotični predmet, ne primećuju da u stvari sve više proučavaju sebe. Nažalost, Beograd je u suštini sredina bez stranaca, u kojoj za nomade praktično mogu važiti samo instant-turisti a od stalnih žitelja, osobe romske nacionalnosti. Odnos većine prema tom pojmu, dakle, niti je naročito povoljan, pa ni neutralan, niti je tačan. Osim što je EU tvrđava koju valja osvajati izbliza – proučavanjem svakodnevice u njenim velikim gradovima, čime se ovaj komad verovatno i bavi – svi njegovi likovi i sami imaju problem s novom, multikulturalnom Evropom: ili zato što su došljaci s Ostrva, iz Rusije ili Latinske Amerike, ili zato što su meštani koji su porodično prejako utkivljeni u verski i državno znatno različito ustrojstvo od multikulturalnog. Političko-kulturne razlike između Beograda i Barselone, razume se, imaju snažne korene. Tamo gde je Barselona bila 1978. – u primetnoj tranziciji – Beograd je tek 30 godina docnije. Pre toga, Španija je bila u istinskoj diktaturi, dok Srbija nikada nije trpela ili uživala neki žanrovski čist kontekst. Da nije bilo tako, barselonski teatar ne bi ni imao ideološki i umetnički kompletne figure (poput npr. Alberta Boadelje) niti bi bilo nemoguće da ih u Beogradu bude. Da Barselona nije postala jedan od politički, kulturno i tehnološki superumreženih centara Evrope, pisac poput Sergija Belbela teško bi napisao poetički inovativnu a pristojno metafizičku dramu o temi kakva je Mobilni, koju smo, zahvaljujući Beogradskom dramskom pozorištu, nedavno mogli da vidimo. Da Španci nisu gotovo 40 godina boravili u pravoj diktaturi, možda ne bi izvukli pouke, koje, da bi bile valjane, treba zaokružiti jačanjem uloge kulture u društvu. Mi nismo izvukli ništa i naši umetnici ne računaju na izdašnu i nepristrasnu pomoć s dugoročnim učincima kakvu svojim autorima nudi katalonska vlada. No, inferioran kontekst može nositi i prednosti. To se u najmanju ruku odnosi na mogućnost distance i osvajanja uzlazne putanje. Čini mi se da, sa svojim konceptom, Belef koristi retke prednosti ovakve situacije, čime pokušava da smanji lokalnu mentalnu distancu u odnosu na Evropu. U tom smislu mi izgleda prirodno da se Tvrđava Evropa premijerno izvede baš u njegovom okviru.
Ostale kolumne autoraPogledajte sve
igor marojević roman o pijanstvima  laguna knjige Igor Marojević – „Roman o pijanstvima“
19.08.2019.
Uvodno poglavlje romana koji će izaći u Laguni pre ovogodišnjeg Sajma knjiga. Dok sam posle povratka u Beograd u maju 2009. razgovarao s poznanicima, bivšim prijateljima i majkom, slušali...više
više
o kriminalcima i pravim beograđankama laguna knjige O kriminalcima i pravim Beograđankama
17.10.2017.
Kum, Bilo jednom u Americi ili Skarfejs tek su najpoznatiji iz neizbroja filmova koji su širili romantičnu viziju mobstera. Gledaoci, pa i kritičari, tumačili su fikciju kao dokumentaristiku a mnogi...više
više
umesto predgovora za roman prave beograđanke  laguna knjige Umesto predgovora za roman „Prave Beograđanke“
06.10.2017.
Pošto je sveopšta kulturalno-stilska eklektičnost izukrštala sve što se moglo i nije, mnogi termini neizbežno su izgubili stara značenja a razni, među njima i oni ranije krupni, i značaj. Tako...više
više
odmor na kubi odlomak romana prave beograđanke  laguna knjige Odmor na Kubi – Odlomak romana „Prave Beograđanke“
09.11.2015.
Još u uvodu dnevnika u Danasu Igor Marojević je priznao da je njegov izbor Havane kao destinacije za odmor i oporavak bio loša ideja. Moglo se naslutiti da nije jedina: pošto u suštini nije voleo...više
više
Knjige autora
Najnovije kolumnePogledajte sve
ja, dondo laguna knjige Ja, dondo
18.11.2019.
U najpoznatijem djelu dubrovačkog pisca Marina Držića glavni je junak dundo Maroje. Komedija „Dundo Maroje“ prvi put je izvedena polovinom 16. vijeka u Sali Velikog vijeća Dubrovačke...više
više
spomenici laguna knjige Spomenici
25.07.2019.
KARAĐORĐU Prvi spomenik voždu Karađorđu u Beogradu podignut je pre više od jednog veka na Kalemegdanu, na mestu današnje Meštrovićeve „ode zahvalnosti“ Francuskoj. Na konkursu...više
više
knjižara so  laguna knjige Knjižara „So“
16.07.2019.
Imam dovoljno godina da vjerujem kako mnogi ljudi ne lažu kada ponekad uz uzdah Ah! kažu da su odivijek maštali o tome da otvore klasičnu knjižaru i tu nađu idealan odnos izmeđ hleba koji se uvijek...više
više
šumski most laguna knjige Šumski most
31.05.2019.
Odlomak iz knjige „Bajka nad bajkama: Treća noć“ (roman u nastajanju) Kada se Žarko razbudio, prosto mu se nije polazilo dalje. Proteže se lenjo u mrklom mraku i priseti bogate gozbe...više
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.